Шта се у Минску догађало „између редова“

© Канцеларија Владе Србије за сарадњу са медијимаАна Брнабић у Минску
Ана Брнабић у Минску - Sputnik Србија
Пратите нас
Дијалог Београда и Приштине био је предмет разговора председнице Владе Србије Ане Брнабић и косовског председника Хашима Тачија на маргинама састанка главне групе Минхенске безбедносне конференције у Минску.

Како се наводи, Брнабићева је изразила наду да ће две стране успети да дођу до одрживог решења за КиМ.

Предраг Рајић из Центра за друштвену стабилност за Спутњик каже да конференција у Белорусији представља још један у низу догађаја на којима се Запад и Европска унија труде да, колико је то могуће, оснаже комуникацију међу субјектима у региону.

Премијер Србије Ана Брнабић Србије долази на седницу Савета безбедности - Sputnik Србија
Брнабићева са Тачијем на маргинама конференције у Минску

„Ништа епохално не треба очекивати од састанака оваквог формата и мислим да ту треба у принципу пратити оно што се догађа између редова, јер су ти састанци заправо занимљивији због онога што се дешава на маргинама, а не због званичних ставова.“

Претпостављам, каже наш саговорник, да ће један од закључака ове конференције бити да живимо у времену које се, геополитички гледано, убрзало:

 „И да сви морају бити опрезни, пратити догађаје и не дозволити да им они измакну контроли, јер су безбедносни изазови заиста велики“, оцењује Рајић.

Коментаришући чињеницу да на конференцији учествује и председник самопроглашеног Косова Хашим Тачи, Рајић каже да то није ништа ново и да су албанске лидере са Косова и Метохије на сличне панеле и формате звали чак и пре једностраног проглашења независности јужне српске покрајине.

Хашим Тачи - Sputnik Србија
Тачи на Твитеру: Споразумом до чланства у УН, НАТО-у и ЕУ

„То је потврда континуитета ставова и начина понашања одређених организација које не морају бити чак ни државне ни службене, већ више изражавају ставове оних бочних елемената који подупиру политике одређених влада на Западу. Са друге стране, званичан став Републике Србије јесте да ми комуницирамо са албанским лидерима на Косову и Метохији и покушавамо да дођемо кроз дијалог до одређеног решења“, констатује Рајић.

Упитан какве ће поруке српска премијерка послати са ове конференције и да ли ће имати прилику да на маргинама скупа лобира за српске интересе када је реч о, на пример, најави формирања Војске Косова од стране приштинских власти, Рајић каже да је то потпуно извесно.

„Наши државници увек покушавају да лобирају за српски интерес на Косову и Метохији и то треба очекивати од премијерке, не само по питању формирања Војске Косова, већ и по питању пријема Косова у Интрерпол и Унеско. Дакле, све оно што су њихови континуирани захтеви и о чему ће се одлучивати у ближој или даљој будућности. На све те теме ће премијерка сигурно покушати да разговара са учесницима панела и зато су згодни овакви дискусиони садржаји, јер на њих долазе државници из великих земаља, од којих у великој мери зависи наша будућност“, напомиње саговорник Спутњика.

Пољски и амерички војници у НАТО вежби Анаконда у Пољској - Sputnik Србија
Лукашенко обећао адекватан одговор на изградњу америчке базе у Пољској

На питање зашто се састанак уже групе Минхенске безбедносне конференције одржава баш у Минску, Рајић каже да Белорусија последњих година покушава да направи одређено отварање према Западу.

Како објашњава, председник Белорусије Лукашенко је и прошле године примио једну високу делегацију америчких конгресмена, са којима је разговарао о унапређењу односа између САД и Белорусије, истичући да је циљ Минска да што је могуће брже нормализује односе са Вашингтоном.

„Белорусија такође покушава и да се, колико год је могуће, приближи и Бриселу, јер Лукашенко покушава да води политику на више страна, више сектора. Међутим, он не планира да иступи из ОДКБ-а, или да окрене леђа Москви. То се неће догодити, али са друге стране кроз овакве формате, који су релативно безопасни и који се могу посматрати и као нешто што је заједнички формат комуникације Запада, то јест конкретно ЕУ и Русије, Белорусија се увек жели поставити као нека врста посредника, наглашавајући на тај начин своју самобитност, сувереност и своју улогу у међународној политици“, закључује Рајић.

Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала