Анђелковић додаје да то није било само понижавање Србије, већ и крајње неодговоран „историјско-ревизионистички однос“ Француске, земље која толико држи до традиције победе у Првом светском рату, а сада је, на неки начин, све то поништила.
„Француска се понашала према Србији као да је ово 1999. година и да је цела прослава у функцији агресије на Србију, а не да има главну функцију обележавања краја Првог светског рата. Мислим да Макрон пре посете покушава да спречи да она буде дебакл“, каже Анђелковић.
Свестан је да су званични Београд, а и јавност у Србији, увређени и плаши се да то не протекне на начин који би се рефлектовао и на француску политичку сцену, јер за Макрона, с обзиром да му је мала популарност у Француској, било би крајње незгодно да посета прође лоше, хладно и да се суочи са негодовањем медија и јавности, па чак и неким протестима.
„Он покушава да минимизира негативне последице произашле из односа Француске према Вучићу током прославе и циљ му је крајње прагматичан — да смањи одијум јавности и, колико је могуће, да нас одобровољи, како би посета прошла добро, са одређеним ефектима“, сматра Анђелковић.
Он подсећа да постоји стара представа на Западу, да Срби све брзо заборављају и да им је довољно упутити коју лепу реч и по том принципу сад поступа Макрон. Наш саговорник додаје да би требало да будемо хладни и рационални и да не схватимо то превише лично и да поступамо на начин који је дипломатски утемељен.
„Али, не треба се више заваравати. То је давно требало разумети, а сада свако ко то није разумео раније има прилику, да нам Француска свакако није ни пријатељ ни савезник“, наглашава Анђелковић.
Кад је реч о могућим француским инвестицијама које би могле доћи у Србију током посете Макрона, Анђелковић каже да председник Француске по правилу у посете води делегацију привредника и из таквих посета је могуће да произађе нека конкретна инвестиција.
С друге стране, економиста Мирослав Здравковић, главни уредник портала „Макроекономија“, каже да не очекује долазак француских инвестиција у Србију и додаје да Макрон, као и Меркелова, долази у Србију „уцењивачки“ и да би показао да је Француска сила.
Здравковић истиче да на долазак Макрона у Београд гледа само као „обични, уплашени грађанин“ и да се нада да ће „све проћи како треба“, уз „што мање малтретирања свих који у Београду живе и раде“.
„Као економиста, ја то посматрам из неког другог угла, а тај угао је да је ово што се десило у Паризу 11. новембра, нешто најгоре по порекло свих људи који су рођени у централној Србији и којима су преци изгинули. Мени су деде са обе стране, и по оцу и по мајци, завршили као сирочићи и јединци, зато што су им очеви погинули као младићи од 20 година или 21. И шта ја могу да очекујем као обичан грађанин Србије“, пита се Здравковић.
Ако је косовска застава била на Нотр Даму, онда је било логично очекивати „дно од понижења“ које се десило — да Вучић седи тамо где је и седео, сматра наш саговорник. Према његовим речима, Макронов долазак може бити само „шамарчина“ која је јавна, исто као што је и Меркелова „ошамарила“ Тадића у децембру 2011. године, пре него што је „завршио каријеру“ на изборима 2012.
Здравковић закључује да економски не види ништа добро од Макронове посете, а да је као грађанин Србије забринут колико ће та посета бити „показивање силе“.
