У поређењу са дивљањем хулигана, два најпопуларнија аргентинска клуба, историја сукоба „Делија“ и „Гробара“ са све мртвима, осакаћенима и тешко повређенима изгледа као дечја манифестација „Радост Европе“.
Последњи у низу инцидената који су запањили „пријатеље фудбала“ широм планете десио се у суботу 24. новембра. Навијачи Ривер плате напали су фудбалере Боке јуниорса испред свог стадиона, неколико сати пред почетак реванш-меча финала Копа либертадорес.
Tanto cuesta @PatoBullrich identificar a estos antisociales que hoy hacen de mi país una vergüenza mundial? @CARPoficial @BocaJrsOficial #CopaLibertadoresFinal @CONMEBOL pic.twitter.com/ocyiTv65Oi
— El Doc™ (@DoctorTipsOK) November 25, 2018
Аутобус са Бокином делегацијом заглавио се међу навијачима највећег ривала на месту на коме се они традиционално окупљају. У нападу на клупски аутобус повређено је седам фудбалера Боке, углавном због расекотина од стакла и сузавца, а двојица су примљена у болницу. На фотографијама и снимцима из свлачионице могло се видети да се играчи тетурају и да су дезоријентисани.
😰 The effects of the @CARPoficial bus attack on @BocaJrsOficial players:
— SPORF (@Sporf) November 24, 2018
✔️ Agus Almendra unwell
✔️ Pablo Pérez eye injury
✔️ Gonzalo Lamardo eye injury
✔️ Carlos Tevez vomiting
😳….and the Superclasico is STILL going ahead. pic.twitter.com/zoZgEQ0dLn
„Класна борба“ од почетка
Од самог оснивања између два најпопуларнија аргентинска клуба постоји нешто што би се најблаже могло назвати нездравим ривалством. И Ривер и Бока основани су у Ла Боки, лучком делу Буенос Ајреса.
Спајањем два мања клуба — Санта росе и Ла росалеса 1901. године формирана је Ривер плата. На истом месту настала је и Бока јуниорс, коју су основали досељеници из Јужне Италије. Године 1925. Ривер се из радничке Ла Боке преселио у један од најбогатијих квартова Буенос Ајреса — Нуњез.
Од тада су играчи и навијачи Ривера понели надимак „Милионери“, док су присталице Боке остале „Ђеновљани“. И тако је почела, што би рекао Маркс, класна борба која траје скоро један век.
Варљиво лето ’68.
Корак од класне борбе која је прерасла у фудбалски рат направљен је 23. јуна 1968, кад је на стадиону Ривера „Мунументал“ после утакмице дошло до сукоба навијача, у којем је погинула 71 особа, а 150 их је рањено. Највећи број погинулих били су млади у просеку стари свега 19 година.
Био је то највећи инцидент у историји аргентинског фудбала и једна од највећих „фудбалских клаоница“. Постоје три сценарија како је до трагедије дошло.
Puerta 12. River/Boca del 23 de Junio de 1968. Pasaron 50 años. 71 muertos. No hubo responsables ni culpables. NO APRENDIMOS NADA. pic.twitter.com/9G2t4mRGcz
— Instant Karma 🌗 (@cataniabelgrano) November 25, 2018
Према првом, навијачи Боке су запалили заставе противничких навијача на горњем прстену стадиона, а онда сами почели да беже пред ватром која је почела да се шири.
Према другом, навијачи Ривера су упали у сектор Бокиних симпатизера и тако изазвали стампедо.
Према трећој верзији, „капија 12“ била је закључана, а навијачи који су хрлили ка њој, нису чули вапаје оних са почетка колоне, да је немогуће ући на стадион. Тако су их угурали у смртни вакуум. Бивши председник Ривера говорио је и о кривици полиције за све што се догодило, јер су наводно припадници органа реда потиснули Бокине навијаче, тако што су један део трибине полили урином. Претходно су пролаз закрчили гвозденим препрекама.
Након три године истраге, Влада је објавила да нико није крив за трагедију.
„Прослава“ са камењем и пуцањем
Године 1994. Риверови навијачи су се враћали са победничког гостовања. Било је 2:0, а у аутобусу који је превозио навијаче „бело-црвених“ одјекивала је песма. У једном тренутку, навијачи Боке почели су са каменовањем и пуцањем. Двојица навијача Ривер плате су убијена, а велики број их је тешко повређен.
Широм Буенос Ајреса неколико дана после убиства осванули су графити „Ривер 2, Бока 2“.
Алкохол, дрога, „хладно оружје“…
Пре седам година, 79 људи је ухапшено на стадиону Боке, популарној „Бомбоњери“, после сукоба током којег су „севали“ ножеви. Домаћи навијачи су пробили баријеру и упали у гостујући сектор. Том приликом полиција је конфисковала огромну количину пиротехнике, дроге, алкохола и хладног оружја.
„Грађански рат“ на терену
Прича да је хулиганизам резервисан за трибине, а фер-плеј за терен, у случају „Суперкласика“ и не пије воду. Бројни су примери из историје највећег аргентинског дербија, кад је фудбалере „понела атмосфера“ са трибина, па је долазило до туча, чак и у пријатељским утакмицама.
Тако је у утакмици одиграној 27. јула 1989. године, у којој је Ривер победио са 2:1, фудбалер Боке јуниорса Аријел Грацијани нокаутирао Хосеа Серизуелу.
Ривер је имао лошу сезону 2011. године, а победа над вечитим ривалом залечила би бар делић рана. Међутим, Бока је водила са 2:0, а све је измакло контроли пред крај првог полувремена. Најпре су се Матијас Алмеида и Клементе Родригез сукобили на терену, било је ту кошкања и вређања, а све се завршило црвеним картонима. Када је Алмеида кренуо у свлачионицу, сукобио се и са полицајцима који су хтели да га заштите од бесних Бокиних навијача, које је испровоцирао љубећи Риверов грб.
У јануару 2017. године у пријатељском мечу било је увреда и шутирања. Фудбалера Ривера Себастијана Дриусија напали су Бенедето и Инсауралде, који су за то добили црвене картоне. У тучи су још учествовали и Пабло Перез и Рикардо Центурион, а и оба тренера су била искључена са меча. Победио је Ривер са 2:0.
Ово су само неки од сукоба на терену, трибинама и улицама Буенос Ајреса. Како ствари стоје, због аргентинске страсти за фудбалом у комбинацији са „класном борбом“, биће тога и у будућности. Међутим, ако оставимо по страни све немиле сцене, „пријатељи фудбала“ ће памтити „Суперкласико“ по великанима „најважније споредне ствари на свету“, попут Сиворија, Ди Стефана, Креспа, Ортеге, Тевеза и непревазиђеног Дијега Марадоне.
