Напомиње да то не значи да не би могао у тој земљи да борави приватно, ако се убудуће не клони сличних изјава.
Хоџај је, наиме, раније изјавио за загребачки Вечерњи лист да је „у Хрватској, Македонији и Црној Гори разговарао о оснивању пакта против Србије“.
„Прво, Хрватска не води самосталну политику на Балкану или на међународној сцени јер је чланица ЕУ, и тога се влада скрупулозно држи“, истиче Куљиш у изјави за Танјуг.
Као пример је навео да, без обзира на све незадовољство које се у Хрватској исказивало због избора Жељка Комшића за хрватског члана Председништва БиХ бошњачким гласовима, влада Андреја Пленковића га је изјавом премијера одмах признала, јер је легалан.
Стога, изричит је Куљиш, не може бити ни говора о томе да би Хрватска ступала у некакве савезе с чланицама ЕУ о било чему, ако то није поткрепљено бриселским или евроатлантским политикама и иницијативама.
А управо су добри односи Хрватске са Србијом, истиче Куљиш, оно што Брисел и међународна заједница траже од хрватске политике на првом месту.
Као друго, Куљиш наводи да Хрватска за политику срачунату на „уништавање Србије“ нема интерес, с обзиром на економску сарадњу две земље, док су, с друге стране, каже, Црна Гора, Косово и Македонија, сасвим „занемарљиви у билатералним економским односима, а уз изузетак Црне Горе, и у политичким“.
Појашњавајући апсурдност Хоџајеве изјаве, Куљиш подсећа да је он члан владајуће ДПК, чији је лидер некада био Хашим Тачи, а која је настала преименовањем ППДК, политичког крила тзв. Ослободилачке армије, кад су њени лидери уврштени на америчку црну листу.
„Ова неозбиљна изјава тог очито посве неозбиљног балканског политичара напросто је fall out разговора који су се водили поверљивим каналима о могућности замене територија на Косову — Северно Косово за Прешевску долину. Било какав договор око којег се стране споразумеју и могу га код куће преживети, уживао је барем прећутну подршку Сједињених Држава, надасве функционера Беле куће, а био је очит одређени ангажман турске политичке логистике“, каже Куљиш.
Подсећа да је идеја такве „корекције граница“ изузетно непопуларна у косовском парламенту, где је више од четири петине посланика — против.
