Народи на Балкану, поручује Пелпас, требало би да преузму судбину у своје руке, пошто имају капацитет за договор јер су слични по менталитету.
„Можемо да разумемо кад хоће неко да нас превари, лако можемо да препознамо другу страну шта хоће, тако да је лакше и боље да се ми између себе договарамо него да нам неко други соли памет“, истиче грчки новинар гостујући у „Спутњик интервјуу“.
Он наводи пример Грчке и Бугарске из осамдесетих година када је Папандреу започео директне разговоре са Бугарима и објашњава:
„Ни сада немамо проблема с Бугарима. То се показује и сад кад је Ципрас почео директно да разговара са Владом Зорана Заева и мислим да и кад би и Албанци с Косова и Срби разговарали директно онда би се боље постигла нека решења него да се иде преко Европске уније или чак и у УН које нису више поуздан посредник. Боље је бити искрен и отворити сва питања него оставити нешто са стране па да то неко касније користи за своје микрополитичке циљеве.“
Дописник више албанских медија из Београда Идро Сефери на питање да ли тренутни лидери на Балкану имају капацитет да обезбеде трајни мир на Балкану каже да је то процес који ће трајати мало дуже самим тим што се, како каже, Европска унија изгубила у процесу са Балканом.
„У наредних 10 година сигурно ћемо и даље још причати о неким проблемима на овим просторима“, рекао је Сефери.
Сагласни су да је на Балкану увек лако покренути ствари у погрешном смеру али не мисле да постоји та снага у региону која може довести до крвавих сукоба какве смо имали деведесетих. Сматрају и да после договора Македоније и Грчке постоје два отворена проблема, Београд И Приштина и БиХ.
„Нефункционалност Босне ствара од ње неку резервну тачку која може бити запаљива. Још смо далеко од тога да буде савршено али доста се тога променило без обзира на тензије која имамо у последње време. За цео Балкан је најважније да се врати у институционалне токове, штагод да се деси важно је да ми имамо неку комуникацију јер на Балкану не постоје моноетничке земље. Битно је искрено причати о свему о прошлости, садашњости и ономе што желимо да будемо. У супротном, можемо ићи у трајни конфликт и постати Блиски исток, што ипак мислим да нико не жели у Европи и да би то представљало дуготрајан проблем који би ескалирао много дубље него неке друге ствари по свету“, сматра Сефери.
Коментаришући недавне инциденте на грчко-албанској после убиства Константина Кацифаса, који су узбуркали страсти у Грчкој и у Албанији, двојица новинара кажу да су Атина и Тирана показале зрелост, па инциденти нису прерасли у немире.
Пелпас примећује да је договор Атине са Скопљем о имену Бивше југословенске републике Македоније ојачао је националистичке кругове и, како каже, „хипер-патриоте“ који сада покушавају да испровоцирају инциденте.
Сефери додаје да је било велике тензија између Грка и Албанаца све до двехиљадитих година и наводи да су све фудбалске утакмице две репрезентације биле ризичне и да су их пратили инциденти, а да је сада ситуација другачија. Он истиче да је Грчка показала доста зрелости у регионалним питањима и да својим понашањем улива наду за боље односе.
„Наравно, ту постоје претензије грчких националиста да је део Албаније заправо Грчка, с друге стране постоје друге претензије да је део садашње Грчке заправо албанска земља. Али мислим да ће овакве чињенице у неком тренутку остати само у уџбеницима и да ће се изучавати на факултетима за историју“, каже Сефери.
Обојица истичу да је боље имати што мање тензија у региону а да је Грчка, односно њен договор с Македонијом, уз сву љутњу многих на Балкану један корак ка мање проблема који може допринети побољшању политичке климе.
На питање да ли ће Грчка можда кочити пут Албаније ка ЕУ Сефери је рекао да је демаркација питање које годинама постоји као проблем.
„Сигуран сам да у ће се у неком тренутку дискутовати о отвореним питањима али то нису толико велики проблеми који не могу да се превазиђу у неком брзом поступку“, каже Сефери.
Пелпас верује да Европска унија неће више да прима чланице који имају неке отворене проблема јер су се већ опекли по питању демаркације између Словеније и Хрватске.
Он такође указује да иако су и Грчка и Албанија чланице НАТО-а то не значи да је мир осигуран, наводећи пример Турске и Грчке које су у конфликту у зависности од тога које на власти. Сефери додаје да НАТО само може евентуално бити гарант да неће доћи до ратова између земаља чланица.
