(Западни) Балкан у години за нама: Крчкање пред кључање

© AP Photo / Boris GrdanoskiПротести у Скопљу, Македонија - архивска фотографија
Протести у Скопљу, Македонија - архивска фотографија - Sputnik Србија
Пратите нас
Када се осврнемо и погледамо шта је година коју испраћамо оставила Западном Балкану, како се последњих година уобичајено назива наш регион, можемо рећи да је оставила — процесе, не догађаје.

Сви процеси, попут решавања косовског чвора или приступања било које од бивших југословенских република Европској унији, као и македонско приступање НАТО-у, и даље су на столу и наставиће се и у наредној години.

Тако, када разматрамо најважнија дешавања у нашем региону у 2018, слободно можемо рећи да је то била уобичајена балканска година, јер се наше полуострво одвајкада налази у сталном превирању. Притом, не може се рећи да су балканске државе направиле неке значајне, што би се рекло, цивилизацијске искораке, штавише, неке су отишле корак уназад.

Косовски чвор и даље нераспетљан

Чини се да је одлуком привремених приштинских институција, да уведе стопостотне таксе на робу из Србије, косовски чвор добио још једну компликовану петљу. Политичка елита косовских Албанаца не намерава да послуша упозорења чак ни својих ментора са Запада и укине таксе.

Пропаст бриселског дијалога између Београда и Приштине могла се назрети још почетком године. Међутим, Београд и Брисел као да су били оптимисти у погледу наставка преговора. Једина страна која се понашала лежерно била је Приштина.

Ако погледамо биланс, Србија је у борби за Косово у 2018. била прилично успешна. Нових признања косовске независности није било, штавише, десетак држава је повукло признање. Косово није учлањено ни у једну међународну организацију.

Када су увидели да им стара тактика више не пије воду, у року од нешто више од месец дана политичка елита косовских Албанаца одлучила је да пређе у контраофанзиву и поништи све договоре са Београдом, које уосталом није ни поштовала. Изнервирани успехом српске делегације на Генералној скупштини Интерпола, решили су да прекину бриселски дијалог. Епилог косовске офанзиве је трансформација Косовских безбедносних снага у Војску Косова.

Србија, Косово, ЕУ - илустрација - Sputnik Србија
Грађане питали: Косово или ЕУ; ево шта су изабрали

Ипак, вест године на Косову која је највише одјекнула, јесте убиство Оливера Ивановића, једног од лидера косовских Срба, које још није разрешено.

Да није било дешавања око Косова, за политичку годину у Србији би могло да се каже да је протекла мирно. Настављено је постепено „клацкање“ ка ЕУ, уз већ пословична условљавања и нове захтеве.

На унутрашњополитичкој сцени није било великих избора, али је на локалном одмеравању снага водећа СНС доказала апсолутну доминацију. Крај године донео је гибања на опозиционој сцени, која је углавном била у дефанзиви. Насиље над једним од опозиционих лидера Борком Стефановићем извело је део грађана Београда на улице.

© AP Photo / Visar KryeziuХашим Тачи са припадницима безбедносних снага самопроглашене републике Косово
Хашим Тачи са припадницима безбедносних снага самопроглашене републике Косово  - Sputnik Србија
Хашим Тачи са припадницима безбедносних снага самопроглашене републике Косово

Годину су обележили и велики спортски успеси. Новак Ђоковић се ове године вратио на прво место АТП листе и поново доказао снагу и чврстину карактера. Његов повратак био је још блиставији, него када се први пут пео на лествицу.

Пошто се српска фудбалска репрезентација вратила са светског првенства подвијеног репа, фудбалери Црвене звезде су у квалификационој групи Лиге шампиона показали да имају лавље срце. Нашавши се у групи са далеко јачим противницима, Наполијем, Париз Сен Жерменом и Ливерпулом, јуначки су се држали, па су чак у гротлу Маракане победили Ливерпул. Да не заборавимо, ватерполисти су постали прваци света, што и није вест, а блистале су и српске одбојкашице…

Македонија, земља које нема

Ако ничим другим, Македонија може да се похвали да је земља чијим се именом тргује. Македонска политичка елита прихватила је чињеницу да мора да промени име земље којом управља и тиме купи пут у ЕУ и НАТО.

Грађани Македоније су били довољно храбри и одлучни да схвате реалност и одлуче се на такав чин, јер ће у ЕУ и НАТО-у остварити жељени стандард, како економски, тако и политички у виду јачања демократских институција.

© Sputnik / Дејан СимићСлавље противника референдума у Скопљу
Славље противника референдума у Скопљу - Sputnik Србија
Славље противника референдума у Скопљу

Јачање македонских демократских институција почело је избором нове Владе противно Охридском споразуму, према чијим одредбама најјача македонска партија формира Владу са најјачом албанском странком. Уследио је избор Талата Џаферија за председника Собрања, што је изазвало насиље и упад грађана у просторије Парламента.

Зграда Собрања у Скопљу - Sputnik Србија
С ким се све граничи Македонија – измене у уставу „откриле“ нову државу

Након тога, у Преспи је постигнут споразум са Грчком о преименовању Македоније у Северна Македонија. Грађани су на референдуму одбили споразум, али је упркос томе, уз свесрдну подршку Запада, корупцију, уцене и куповину опозиционих посланика, владајућа македонска политичка елита наставила са процесом који би на крају требало да доведе до промене Устава, промене имена земље и окончања евроатлантских интеграција.

На крају, развој демократских институција у Македонији под патронатом Запада довео је до тога да сада опозициона ВМРО-ДПМНЕ, која се противила Преспанском споразуму и чији је некадашњи лидер и некадашњи македонски премијер Никола Груевски добио политички азил у Мађарској, председничког кандидата тражи преко огласа.

Црна Гора  „перјаница балканске демократије

И Црна Гора се у 2018. показала као земља у којој демократске институције бивају јаче из дана у дан. Тако је црногорска полиција ухапсила једног од лидера опозиционог Демократског фронта Небојшу Медојевића, док је његов колега Милан Кнежевић, како би избегао хапшење, морао неколико дана да проведе у Скупштини Црне Горе. Медојевић је на крају одлуком Врховног суда пуштен из притвора, а Кнежевић је могао као слободан човек да изађе из скупштинске зграде.

© Sputnik / Небојша ПоповићСпоменик Јосипу Брозу Титу у Подгорици
Споменик Јосипу Брозу Титу у Подгорици - Sputnik Србија
Споменик Јосипу Брозу Титу у Подгорици

Али, то није крај. Црногорске демократске институције исказале су своју снагу и на друге начине. На пример, забраном уласка у државу четворици опасних људи — двојици историчара, једном песнику и једном доктору права. Историчарима Александру Раковићу и Чедомиру Антићу, песнику Матији Бећковићу и професору међународног права Дејану Мировићу. Боље је што су ми забранили да у Црну Гору уђем, него да су ме пустили унутра, па да су ми забранили да из ње изађем, прокоментарисао је у свом стилу ову забрану академик Бећковић.

Храм Св. Јована Владимира у Бару, Црна Гора - Sputnik Србија
СПЦ: Црна Гора подстиче братоубиство

Посланици власти црногорске Скупштине поништили су одлуку Подгоричке скупштине из 1918. о уједињењу ове државе са Србијом и све то крунисали подизањем споменика Јосипу Брозу Титу у Подгорици.

Један бизаран догађај, чији је виновник ректор Подгоричког универзитета Данило Николић, најречитије говори о односу црногорске власти према српском народу. Николић је избрисао епитаф са споменика свога деде Станише, на коме је стајало да је Станиша дао живот за српске идеале.

Босански лонац још кључа

Надања да ће општи избори, који су почетком октобра одржани у БиХ, решити све, пропала су оног тренутка када је Жељко Комшић изабран бошњачким гласовима за представника Хрвата у Председништву БиХ. То је изазвало гнев Хрвата, који су демонстрирали на улицама Мостара.

Оно што је добро за стабилност Републике Српске, јесте избор Милорада Додика за представника Срба у највишем политичком телу БиХ, јер је тиме остварено јединство власти на свим нивоима, од ентитетског до државног. Додикова коалиција је остварила победе и за председника Републике Српске и у Парламенту српског ентитета.

Изборна кампања у РС била је више него прљава, уз мешање страног фактора (Запада), као и уз политичку злоупотребу још увек неразјашњеног убиства младића Давида Драгичевића.

Осим Председништва, у БиХ није формирано још ниједно тело власти, тако да БиХ у наредној години очекује формирање Савета министара, чији председавајући, према слову Устава, треба да буде изабран из редова српског народа.

Одмах након избора, аналитичари су предвиђали узбудљиву политичку јесен у БиХ. Међутим, с обзиром да сарајевске институције још нису комплетиране, врло је могуће да у наредној години имамо и узбудљиво политичко пролеће.

Славље уз Томпсона

Када је Хрватска освојила друго место на светском првенству у фудбалу, безмало се цео регион радовао. У Загребу се на Јелачића плацу окупило људи као никада до тада, да дочекају сребрне фудбалере. А онда је са победничког подијума запевао Томпсон. Његова песма охладила је многе главе — зар је могуће да ни тако грандиозан успех не може да прође без тог у црно обученог, са закрвављеним очима певача усташких песама?

Томпсонов наступ на дочеку хрватских репрезентативаца у Загребу успео је да на неколико дана чак и засени успех хрватског фудбала, јер су након што је успех прослављен и страсти се смириле, он, а не фудбалери или анализа одиграних утакмица у Русији, били главна тема у медијима.

И то је могуће: Томпсон тужи Србе због „говора мржње“

Међутим, зашто би гаф који су према сопственом признању учинили Лука Модрић и Златко Далић уопште чудио, када се изгледа ради о континуитету? Шовинистичке инциденте правио је још током првенства и репрезентативац Домагој Вида (после се извинио), али и то је само континуитет опште атмосфере у хрватском друштву, која је ове године обележена са неколико шовинистичких инцидената.

Најпре бисмо издвојили спомен-плочу погинулима из хрватске паравојне формације ХОС са усташким поздравом „За Дом — спремни!“, постављену ни мање ни више него у центру Јасеновца. Плоча није уклоњена, нити је уклоњен натпис са ње, већ је, таква каква је, само померена неколико километара даље. Чак и то је урађено после дужег натезања.

Игор Вукић, историчар сумњиве репутације, објавио је књигу „Радни логор Јасеновац“, која на најбестијалнији начин фалсификује чињенице о најстрашнијем стратишту људи у Другом светском рату. Вукић је добио запажени термин на хрватском јавном сервису, како би представио своје „дело“. Његов пример следе и редитељи Јаков Седлар и Роман Лељак.

Ове године нису изостали ни физички напади на председника Српског националног вијећа Милорада Пуповца. За то време хрватска Влада ћути. А занимљиво је да је после свега Колинда Грабар Китаровић за најзначајнији спољнополитички догађај године изабрала — сусрет са Александром Вучићем.

Годишњица краја Великог рата

Посебно је интригантно како је у региону обележена стота годишњица од завршетка Првог светског рата. За разлику од других европских земаља, које још не могу да схвате како су се упетљале у једну од најбесмисленијих кланица у историји, у Србији овај рат има ослободилачки карактер.

Уместо војне параде, Србија је Дан примирја обележила масовном војном вежбом, а филмови попут „Заспанке за војнике“ Предрага Антонијевића или „Краља Петра Првог“ Петра Ристовског на достојан су начин дали омаж једном славном и трагичном времену.

Уз стогодишњицу победе, стогодишњица оснивања заједничке државе Јужних Словена помињана је само у Србији. Расправа о Југославији у медијима и на научним трибинама било је само у нашој земљи.

У Хрватској се није ћутало само о Југославији, већ и о Великом рату. Евентуално, говорило се не о југословенском уједињењу, већ о пропасти Аустроугарске. Годишњица примирја у хрватским медијима обележена је једино серијалом на хрватском јавном сервису о хрватским војницима на источном фронту.

Фасцинантан видео: Како је И светски рат мењао границе Европе - Sputnik Србија
Како је Први светски рат мењао границе Европе

Црногорска политичка елита, некада изразито просрпска, период од пре једног века схватила је као доба трагедије једне нације која 1918. није ни постојала. Отуда и укидање одлука Подгоричке скупштине о уједињењу Црне Горе и Србије.

У осталим југословенским републикама крај Првог светског рата прошао је уз ћутање. Једино се косовски председник Хашим Тачи, вероватно поносан на „допринос“ косовских Албанаца савезничкој победи, нашао на почасном месту на централној прослави у Паризу.

Све у свему, процеси којима је Западни Балкан заокупљен наставиће се и током 2019. године. Косовски чвор тешко да ће бити распетљан до лета. Тај рок дат је због истека мандата медијаторима у преговорима, шефици европске дипломатије Федерики Могерини и комесару за проширење Јоханесу Хану. Они, према ономе како ствари данас стоје, решење питања Косова остављају у наслеђе.

Остали процеси у Македонији, Црној Гори и БиХ ће се наставити, а биће посебно занимљиво пратити на који ће начин Запад притискати Републику Српску да прихвати босанско учлањење у НАТО.

Остаје нам једино да желимо досадну 2019, као негде на северу Европе…

Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала