Процењује са да ова популација укупно броји око 120 примерака. Још се може наћи на планинама источне и западне Црне Горе, северне и западне Албаније, Македоније, Грчке, а „становник“ је и Србије.
Иако је на списку строго заштићених врста чије се убијање сматра кривичним делом за које је прописана висока новчана казна, његов опстанак угрожавају ловокрадице које ту ретку животињу лове због трофеја.
Само у последњих годину дана од укупно шест примерака који живе на Косову и Метохији, убијена су два риса, а последњи случај догодио се у децембру.
Ловокрадица се похвалио уловом на друштвеним мрежама, па је захваљујући томе и откривен.
Не угрожава човека, али човек угрожава њега
Очување балканског риса је и иначе веома тешко, с обзиром да његови саплеменици, попут карпатског риса, продиру на југ и прете да га потисну.
Уништавање шума које су му природно станиште такође угрожава његово постојање.
„Балкански рис у Србији насељава западни и јужни део Косова, југозападну Србију, а постоје индиције да га има и у јужној Србији, источно од КиМ, у долини реке Пчиње. У истој области истовремено се појавио и кавкаски рис који продире преко Карпата и Старе планине на југ Србије“, прецизира у разговору за Спутњик директор Природњачког музеја Милан Пауновић.
У Србији, према проценама, живи само 20 примерака, док је карпатски већ много бројнији.
Некада је балкански рис живео и у Војводини на Фрушкој гори, а последњи доказани примерак недавно се појавио на ободу Вршачких планина.
„Балкански рис, као и било који други рис, не напада човека, али било је ситуација да уђе у кокошињац и да у тренутку када власник наиђе, рис не може да нађе рупу кроз коју је ушао и да онда у одбрани неког нападне, али то су јако ретки случајеви“, објашњава Пауновић.
Прелепа мачка са малим шансама
Та врста дивље мачке која може да достигне висину од 65 сантиметара и тежину до 25 килограма, храни се домаћим животињама, ситним сисарима, а ређе напада и пернате животиње. Његова омиљена храна су срне и зечеви.
