Милачић је на конференцији за медије испред зграде Врховног државног тужилаштва прецизирао да кривичну пријаву подноси „због сумње да је Мило Ђукановић као премијер Црне Горе од Душка Кнежевића у марту мјесецу 2010. године и марту мјесецу 2011. године примио имовинску корист — плаћање путовања, сношење трошкова авионских карата, смјештаја у хотелу и плаћања других рачуна приликом боравка у Дубаију, а све у вриједности преко 60.000 евра, а да је заузврат, користећи свој службени положај и друштвени утицај, посредно или непосредно вршио утицај на руководство Централне банке Црне Горе“.
„Наиме, имајући у виду друштвени положај Душка Кнежевића и ауторитет и утицај који по функцији носи премијер државе, постоји основана сумња да је Мило Ђукановић предметну имовинску корист примио од Душка Кнежевића нудећи му да заузврат својим друштвеним положајем изврши противзаконити утицај на руководство Централне банке, тражећи од њених службених лица да се уздрже од вршења своје службене дужности, односно да не изврше службену радњу која је морала бити извршена, тачније да не врше контролу у ’Атлас банци‘, која је у власништву Душка Кнежевића“, појаснио је Милачић.
Он је додао да је из докумената које је јавности презентовала сама Централна банка јасно да контрола у ’Атлас банци‘ није вршена све до 2015. године, те да постоји основана сумња да је тадашњи премијер Мило Ђукановић захтијевао од гувернера Централне банке да се та контрола не врши.
„Приликом предузимања горе описаних радњи, Мило Ђукановић поступио је са умишљајем и био је свестан да посредовање у невршењу службене дужности постиже коришћењем свог службеног и друштвеног положаја и угледа, а такође је био свестан и да је за незаконито посредовање примио имовинску корист“.
„На овај начин садашњи предсједник, а тадашњи премијер Црне Горе је остварио обиљежја кривичног дјела ’противзаконити утицај‘ из Члана 442 Став 2 Кривичног законика Црне Горе“, казао је Милачић.
Због свега наведеног, он је поручио да главни специјални тужилац сада мора детаљно испитати све предметне сумње, јер се ради о сумњи у једно од кривичних дјела такозване корупције у служби, и то у њеној највећој инстанци.
