Мини-хидроцентрале — велика бука

Пратите насTelegram
Део Србије не гледа благонаклоно на спровођење енергетске политике повећања производње електричне енергије из обновљивих енергетских извора у мини-хидроелектранама у поднебљу које је најсиромашније површинским водама и где је њихов годишњи распоред међу најнеуједначенијима у Европи.
Мини-хидроцентрале — велика бука

Иако Србија тренутно није погођена дефицитом енергије, у обавези је да развије начине да део енергије који сад производи на рачун фосилних горива замени тзв. „зеленом“ енергијом, добијеном из обновљивих извора. Испуњавање ове обавезе путем изградње мини-хидроелектрана не само да угрожава пастрмски фонд Србије као економску и риболовачку вредност, већ негативно утиче и на аутохтоне, саме по себи ретке и на светском нивоу јединствене варијанте поточне пастрмке од највећег конзервационог значаја из река Власине, Врле, Џепске реке, из река у сливу Божице, у сливу Црног Тимока и оних на Старој планини, као и у другим подручјима где се налазе реке богате пастрмкама. Западни Балкан и Србија у оквиру њега је уз Пиринејско полуострво и Анадолију најважније подручје диверзитета поточних пастрмки. 

У данашњој „Енергији Спутњика“ Јелица Путниковић разговара о тој теми са др Предрагом Симоновићем, редовним професором и научним саветником на Биолошком факултету Универзитета у Београду и на Институту за биолошка истраживања „Синиша Станковић“, који истиче да се мини-хидроелектране праве управо на рекама с пастрмком, јер је једино тамо повољан и довољан пад којим се, уз минимално улагање, оно мало воде, када се сва из реке захвати, може довољно јако убрзати да иоле ефикасно покрене турбине.

Емисију Јелице Путниковић „Енергија „Спутњика“ пратите од 21 сат на таласима Студија Б или онлајн на нашем сајту.

Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала