Ракију извозимо у Евроазијску унију, а Европску унију – „удара у главу“

CC BY-SA 2.0 / N.E. Solórzano / Чокањчићи са ракијом
Чокањчићи са ракијом - Sputnik Србија
Пратите нас
Споразум о слободној трговини, који ће крајем априла потписати Србија и Евроазијска унија, позитиван је корак и подстрек нашој привреди да повећава своје капацитете, али то неће проћи без критике ЕУ.

Амбасадор Руске Федерације у Србији Александар Чепурин најавио је да ће зона слободне трговине између Србије и Евроазијске уније бити успостављена крајем априла, пошто одлука буде потврђена на заседању Међувладиног савета те асоцијације. Конкретно, то ће значити неограничен извоз воћне ракије без царине у Русију, Белорусију, Казахстан, Киргистан и Јерменију, које чине Евроазијску унију, али и одређене квоте за бесцарински извоз вињака, сира и цигарета, прецизирао је министар трговине, туризма и телекомуникација Расим Љајић.

Некадашњи дипломата Срећко Ђукић за Спутњик напомиње да се до финалне фазе дошло после пар година сложених преговора, какви су увек они о слободној трговини јер свака земља, па и наша, има производе које штити.

Он, додуше, истиче да није у питању радикалан догађај који ће преокренути нашу трговину са тим делом света, јер смо и до сада имали билатералне споразуме о слободној трговини са Русијом од 2000, Белорусијом од 2008. године и Казахстаном од 2009. Сад ће то значити хомогенизовање са Евроазијском економском унијом којој су се прикључили и Киргистан и Јерменија, што је и био разлог да се томе споразум прилагоди и да се отвори могућност за пласман додатне робе из Србије.

Александар Чепурин - Sputnik Србија
Од априла зона слободне трговине између Србије и Евроазијске уније

„У сваком случају, добро је да је то тржиште отворено за наше ракије и друга алкохолна пића. Видећемо колико ће она бити привлачна за потрошаче у тим земљама. За сиреве нисам велики оптимиста јер су то све земље које су много већи произвођачи млека, сирева, млечних производа, него што је то Србија. Једна Белорусија извози милионе долара млека и млечних производа на тржиште земаља бившег Совјетског Савеза. Добро је да смо се пробили са неким контингентом цигарета, мада те земље и ту производњу имају развијену. Ипак, то је позитиван корак и даје подстрек нашој привреди да повећава своје капацитете“, сматра наш некадашњи амбасадор у Белорусији.

Он, међутим, указује да са економског становишта треба бити реалан у очекивањима јер су сем руског и белоруског тржишта остала прилично удаљена, као и да не треба очекивати да ће то променити нешто у економским односима са ЕУ са којом се одвија скоро 70 одсто наше спољне трговине. Ћукић уз то указује да, иако искључиво економски, споразум о спољној трговини са Евроазијском унијом треба сагледавати и из другог угла.

„Имајући у виду да је Србија као свој први спољнополитички циљ поставила улазак у ЕУ, закључивање овог споразума нема само економску димензију него и политичку. У поглављу о придруживању, у коме се мери усклађеност српске спољне политике, а ту се подразумева и спољна економска политика и трговинска политика, то ће мерити и то ће сигурно смањити досад доста низак проценат усаглашености српске спољне политике и спољне економске политике са захтевима ЕУ“, оцена је Спутњиковог саговорника.

Тај нам споразум, каже Ђукић, неће бити ветар у леђа за чланство у ЕУ. И због тога ћемо сигурно доживети неке критике и биће добро да се то заврши само на критикама, а не и на неким другим мерама из репертоара ЕУ. 

Он овај споразум са Евроазијском унијом види као одмицање од ЕУ.

Момир Булатовић - Без дистанце - Sputnik Србија
Евроазијска унија — озбиљна алтернатива ЕУ

„Тако се и наша брзина кретања у евроинтеграцијама успорава. Доживећемо критику од низа чланица ЕУ, прво од прибалтичких. На једној страни ћемо нешто добити економски, а на другој страни ћемо имати политичке пацке“, оцена је Ђукића.

Иако је неизвесно када ће и да ли ће Србија постати чланица ЕУ, он не мисли да би економска сарадња са Евроазијском унијом могла за нас да буде план Б.

„Мислим да српска политика што се тиче ЕУ нема план Б и просто не може да га има, јер се налазимо у таквом геоекономском положају, да ми заиста органски припадамо ЕУ. Између нас и Евроазијске уније је на хиљаде километара и природно је да морамо имати најјаче економске партнере и имамо их у суседним земљама и у земљама чланицама ЕУ. Једноставно, Србија је једно острво у мору ЕУ и ми просто такву политику и у домену спољне економије морамо да водимо“, истиче саговорник Спутњика.

Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала