Обрада Кесића, политичког аналитичара и шефа Представништва РС у Вашингтону, питали смо са каквом поруком су стигли гости из САД.
Ерат и Беркли су у директној надлежности саветника за националну безбедност Џона Болтона, који ужива поверење америчког председника што се тиче спољне политике, рекао је Кесић у емисији Спутњика „Од четвртка до четвртка“.
По дефиницији, каже наш саговорник, они имају јачи ауторитет од многих из САД који су већ обилазили Балкан. Кесић сматра да је ова посета индикација да је Бела кућа променила свој тврди став да је све завршено — да не могу да се померају границе, нити да се мења природа споразума Београда и Приштине.
„Постоји све мање стрпљења према позицијама приштинских званичника, јер Вашингтон прихвата да је цео процес заустављен због њихових радикалних политичких одлука. Са друге стране, плашим се да важни политичари у Приштини разумеју да се ситуација променила, да САД нису више битан фактор, нису гарант за њихове интересе и да због тога желе да испровоцирају кризу са надом да ће то да увуче Америку да се више ангажује у њихово име“, оценио је Кесић.
Пославши ову двојицу званичника, САД покушавају да играју „поштену игру“, желе да се у приштини донесу одлуке које би поново отвориле пут преговорима, каже Кесић, али се и пита до које мере је Вашингтон спреман да уведе неке озбиљније санкције Албанцима.
„Ако дође до ескалација санкција, онда можемо да говоримо о неком новом моменту. То би био први пут да политичари у Приштини морају да плате цех за сопствене потезе“, рекао је Кесић.
Други сегмент косовске кризе су односи тамошњих политичара, каже наш саговорник и додаје да један играч, Рамуш Харадинај, отворено показује да САД нису одлучујући фактор јер већ трећи пут отворено америчким представницима каже „не“. Кесић сматра да Харадинај игра мудру политичку игру што се тиче његових личних политичких интереса, јер постоји велико неповерење између њега и Тачија. Харадинај сматра да Тачи гура решење, не зато што ће то да донесе неко велико добро Косову, већ да би себе заштитио могуће оптужнице Суда за злочине ОВК, а да њега намешта да буде жртва тог трибунала. Рамуш је уверен је да би профитирао и од пада владе, јер би Тачи морао да преузме сву одговорност за споразум са Београдом“, сматра Кесић.
Шеф представништва РС у Вашингтону оцењује да ситуација на Косову може да се упореди и са Босном и Херцеговином.
„Ко год међу Албанцима направи уступак, одмах се нађе на удару других политичара, а тако је и у БиХ. Сваки договор који су представници РС постигли са бошњачким политичким лидерима није могао да се имплементира, јер је тај политичар из Сарајева одмах био проглашен за издајника. То је, заправо, највећи проблем Срба који се односи на преговоре са приштинским и босанско-херцеговачким политичарима и зато морамо да схватимо да је нереално очекивати да се дође до договора“, каже Кесић.
Наш саговорник је сагласан са анализом противника српског народа, аналитичара Дена Сервера, који тврди да је Балкан за Америку тек на 30. месту листе приоритета и да су шансе да се Вашингтон ангажује веома мале.
„Oва и претходна администрација су се у последње време дистанцирале од овог дела света и пребацивале одговорност на Европу“, рекао је Кесић.
Република Српска је, према његовој оцени, најстабилнији део БиХ, али је истовремено и талац Федерације односно сукоба Бошњака и Хрвата. Кесић додаје да Савет министара неће скоро бити формиран уколико се настави са условљавањем прихватања Акционог плана, који је предворје чланства у НАТО.
„To мрцварење и криза трају већ јако дуго, од почетка примирја, и нема назнака да би могли да се прекину. Нисам сигуран да постоји стрпљење грађана и политичара РС да буду таоци неодређене и неопредељене политике али и уцена бошњачких политичких странака“, каже овај политички аналитичар из Вашингтона.
Он на иницијативу Бакира Изетбеговића о промени имена Републике Српске не гледа благонаклоно али наглашава да „сила Бога не моли“ јер све што је међународна заједница желеле умногоме је остварила на силу, кроз разне уцене и притиске, па чак смо били сведоци да високи представник БиХ крши грађанска, уставна и људска права.
„Тада смо видели да за њега не важи међународно право и да га дејтонски споразум не обавезује. Све то је иза нас и надам се да се неће поновити зато што су глобалне околности другачије тако да смо у једној чудној ситуацији где је тешко предвидети излазак из кризе“, рекао је Обрад Кесић.
