Либија као јединствена држава фактички је престала да постоји свргавањем Муамера ел Гадафија 2011. године. Данас, држава је подељена на два дела: исток и део југа, са центром у граду Тобруку, контролише народна скупштина коју подржава Либијска национална армија, док запад, са седиштем у Триполију, контролише Влада националног јединства, на челу са Фаизом Сараџом. И међународна заједница је подељена у подршци званичном Триполију и Тобруку. Званична Влада националног јединства има подршку ЕУ (без Француске), Турске и Катара, док генерала Хафтара подржавају Египат, Уједињени Арапски Емирати, Француска, а како пишу неки медији уочи офанзиве добио је подршку и Саудијске Арабије. Русија не држи ничију страну у сукобу, али је увек на страни оних који се боре против тероризма.
У Триполију се налази седиште Владе националног јединства, али га она, као ни остатак земље, не контролише. Ред у престоници уводе различите исламистичке паравојне формације које су поделиле град на зоне утицаја. Подсетимо, средином прошле године у Триполију је букнуо прави грађански рат између тих наоружаних група, што је приморало Владу да уведе ванредно стање. Већ тада је генерал Халифа Хафтар понудио да уђе са Либијском националном армијом и заведе ред. Циљ свог похода на Триполи генерал објашњава управо борбом против тих терористичких група.
До пре извесног времена постојао је прећутни договор између две супарничке стране: Триполи је исплаћивао плате државним службеницима на истоку земље, док је генерал Хафтар дозвољавао продају нафте преко лука на истоку земље. Међутим, равнотежа је нарушена када је Хафтар кренуо на југ, где је склопио договор са локалним племенима и заузео једно од највећих нафтних поља у Либији. Тада је све и почело.
Хафтар, који је већ 2014. године објавио план уједињења Либије, кренуо је у четвртак у офанзиву. То се десило у тренутку када се у тој земљи налазио генерални секретар Уједињених нација Антонио Гутереш, који тренутно припрема конференцију о националном помирењу заказану за 14—16. април, на којој би требало да се договори о расписивању избора и промени Устава. Постоји мишљење да се генерал одлучио на овај корак како би добио предност уочи преговора. Мада, резултати састанка Хафтара и Гутереша који је одржан синоћ не обећавају. Медији пишу да је завршен без резултата.
Оно што изненађује су вести о предаји више градова и предграђа Триполија без борбе. Изгледа да су исламистичке групе озбиљно схватиле генералово обећање да ће сви који не буду пружали отпор бити амнестирани. Влада националног јединства у овом тренутку може да рачуна само на авијацију и „револуционаре“ из града Мисурета, који су једини објавили своју подршку Сараџу. Штавише, јутрос је стигла информација да је Влада ноћас побегла у Тунис.
Мистериозни генерал
Генерал Халифа Хафтар је имао бурну прошлост. Помогао је у доласку Муамера ел Гадафија на чело државе 1969. године, школовао се у Москви (наводно говори руски језик), а затим је једно време био миљеник председника Либије. Након што је оптужен за неуспех у рату против Чада, одлази у Америку. Тамо је провео 20 година. Многи сматрају да је тада и почео да сарађује са ЦИА.
Међутим, свргавањем Гадафија он се враћа у земљу, где, окупивши бивше Гадафијеве војнике и уз помоћ Египта и Уједињених Арапских Емирата, започиње рат против радикалних исламиста. За ту борбу добио је подршку и Москве. У 2016. години двапут је посетио Москву, док је у јануару 2017. године боравио на руском носачу авиона „Генерал Кузњецов“, док се брод налазио у близини либијске обале. Последњи пут је био у Русији у новембру прошле године.
У априлу прошле године, медији су објавили да је генерал преминуо у Паризу од инфракта. Иако је то убрзо демантовано, пада у очи да се Хафтар дуго времена није појављивао у јавности. Наводно, налазио се у Јордану на преговорима.
Генерал данас има 75 година, а чак и да освоји Триполи, постоји велика сумња да ће успети да одржи јединство у земљи. Ипак народ у овој држави већ осам година не познаје централизовану власт и живи по племенским и локалним законима.
