Израелски премијер Бењамин Нетанијаху изјавио је да ће, ако освоји нови мандат на предстојећим изборима, припојити насеља на окупираној Западној обали. Он је навео да „сва насеља (Западне обале) морају остати под израелским суверенитетом“ и додао да је проследио свој став америчком председнику Доналду Трампу.
Како је у емисији „Спутњик интервју“ оценио новинар Драган Бисенић, некадашњи амбасадор Србије у Египту, ови избори могу бити пресудни за Израел, али и за цео Блиски исток, имајући у виду шта све предстоји, односно шта се све најављује након избора.
„Мислим да ће одмах након избора, уколико изборни резултат буде према очекивањима америчког председника Трампа, што подразумева да садашњи премијер Бењамин Нетанијаху поново састави Владу и његова коалиција буде већинска у Кнесету, америчка администрација предложити решење за израелско-палестински сукоб, односно ’споразум века‘, како га САД називају“, сматра Бисенић.
Како каже, подршка Трампа и САД Израелу и Нетанијахуу је неупитна и више пута је доказана, како признавањем Јерусалима за нову престоницу те земље, тако и признавањем Голанске висоравни за израелску територију. Међутим, поставља се питање — чему то служи?
„Арапски политичари, који су такође блиски са америчким председником Трампом, сматрају да су све то гестови који треба да одобровоље Израел и Јевереје у Израелу да прихвате тај план који ће Трамп да понуди. Још се не зна шта тај план подразумева, али Трамп са својом политиком ’ја ти дајем, али ти нешто треба да вратиш‘, вероватно такву неку врсту разумевања очекује и од Израела“, каже Бисенић.
Он подсећа да Нетанијаху никада није изричито рекао да прихвата једну праву, независну државу Палестину, већ је употребио израз „држава минус“.
„У том смислу одбијање и захтев за модфиковање тог недвосмисленог, прихваћеног става о две државе — Палестини и Израелу — јесте основа његовог успеха. Уколико победи на овим изборима, мислим да ће управо то бити разлог, јер на тај начин он задовољава тај исконски културни инстинкт, потребу или мит јеврејског народа о присуству у две области — Јудеји и Самарији. Будући да подигнут значај идентитета представља атмосферу која је присутна и на Блиском истоку и у САД и у Европи, па на крају крајева и у Русији, неће бити изненађење да се Нетанијаху одржи на тој платформи на којој се сада формира целокупна светска политика“, наводи Бисенић.
Поред тога, примећује некадашњи амбасадор Србије у Египту, ови избори се показују и као сучељавање једног етаблираног, афирмисаног политичара као што је Бењамин Нетанијаху који је 13 година председник владе и једне сасвим нове коалиције која до јуче није ни постојала или није била ни у изгледу.
„У фебруару, пре стварања те плаво-беле коалиције, чинило се да је Нетанијаху неоспорни победник избора, јер није имао никаквог правог такмаца ни са умерене нити са левичарске стране. Међутим, стварање изненадне коалиције у којој су Јаир Лапид, некадашњи Нетанијахуов министар финансија, и Бењамин Ганц, некадашњи Нетанијахуов начелник Генералштаба, а који су објединили различиту групацију људи који су били и нису били у политици, представља вероватно највећи изазов за Нетанијахуа и његову десетогодишњу владавину“, објашњава Бисенић.
Према истраживањима јавног мњења, у овом тренутку управо та плаво-бела коалиција предњачи у односу на све остале, па и на Ликуд, партију Бењамина Нетанијахуа. Међутим, напомиње Бисенић, то не значи да ће они бити у стању да формирају нову израелску владу.
„Нетанијаху је у кампањи оптуживао генерале да су левичари, да ће можда бити спремни да се једнострано потпуно повуку са Западне обале и да неће водити довољно рачуна о интересима Израела. Међутим, у овом тренутку тројица бивших начелника Генералштаба и један министар одбране су се придружили Плаво-белој коалицији, што на неки начин отвара питање расположења војске и војног врха према Нетанијахуу. Нема сумње да су, за укус војске, корупционашки скандали Нетанијахуа и његове породице нешто што је неприхватљиво. Ипак, мораћемо да сачекамо изборе и видимо колико ће те афере, као и остале ствари које Нетанијахуу не иду наруку, имати одјека у гласачком телу“, примећује Бисенић.
Такође, додаје гост „Спутњик интервјуа“, предстојећи избори у Израелу значајни су и у погледу постављења те државе према Ирану.
„Блиски исток, после пораза тзв. Исламске државе у Сирији и Ираку, полако улази у извесну фазу стабилизације када су питања опстанка власти у Сирији или њеног територијалног интегритета бар начелно решена и када остаје да се она практично спроведу. Оно што је исход тог потреса који је трајао на Блиском истоку у последњих осам година јесте значајно ширење иранског утицаја ван граница Ирана. То је нешто што Израел види као безбедносну претњу и намеру да просто ’закључа‘ Израел са свих страна, што Израел вероватно неће да дозволи“, указује Бисенић.
