„Верујемо да ћемо ослободити домовину кримских Татара од окупације. И без обзира на то колико дуг ће бити пут ка повратку Крима, проћи ћемо га заједно са Киримлима (кримским Татарима). Ми ћемо то учинити заједно. Не заборавите да се чак и најмрачнија ноћ завршава свитањем“, написао је Зеленски на својој страници на Фејсбуку у част Дана сећања на жртве геноцида над кримско-татарским народом, који се данас обележава у Украјини.
Раније је штаб Зеленског изјавио да не признаје резултате референдума о поновном уједињењу Крима са Русијом. Сам новоизабрани председник је говорио да ће се Крим вратити у састав Украјине након смене власти у Русији. Међутим, он је одмах након победе на председничким изборима признао да не зна како да врати полуострво.
Крим је постао део Русије у марту 2014. након референдума одржаног након државног преврата у Кијеву. За уједињење са Русијом гласало је 96,77 одсто бирача Републике Крим и 95,6 одсто становника Севастопоља. Москва је више пута саопштавала да су становници Крима донели одлуку демократским путем у потпуном складу са међународним правом и Повељом УН. Према речима председника Русије Владимира Путина, питање Крима је „коначно затворено“. Украјина и даље сматра Крим својом привремено окупираном територијом.
После поновног уједињења Крима са Русијом, Путин је потписао указ о мерама за рехабилитацију кримско-татарског и других народа полуострва. Током Другог светског рата, из Крима су по оптужбама за велеиздају депортовани представници 20 националности. Дана 18. маја 1944. почело је исељење кримских Татара (више од 183 хиљаде људи). Осим тога, депортовани су Грци, Јермени, Немци и Бугари.
