Успешно сте се регистровали!
Молимо вас, улогујте се путем линка који вам је послат на

Револуција у лечењу срца стиже у Србију

Пратите нас
Велика међународна студија, која треба да утврди када је најбоље лечити сужење аортног залиска, аортну стенозу, једну од најопаснијих болести данашњице, у Београд је довела највећа имена европске и светске кардиологије и кардиохирургије.

Проблем који се пореди са карциномом погађа девет одсто популације старије од 65 година, а све чешће од ове срчане сметње пате и млади.

Студију је покренуо наш млади кардиолог Марко Бановић, идеју је прво представио колегама у Клиничком центру Србије, а затим и великим здравственим центрима у Европи. Истраживање које може довести до револуције у лечењу срца прихватиле су Белгија, Пољска, Литванија, Чешка, Хрватска, Ирска и Француска.

© Sputnik / Сенка МилошСтатистика каже да је тешка аортна стеноза узрок 13 одсто свих изненадних смрти узрокованих срчаним обољењима.
Статистика каже да је тешка аортна стеноза узрок 13 одсто свих изненадних смрти узрокованих срчаним обољењима. - Sputnik Србија
Статистика каже да је тешка аортна стеноза узрок 13 одсто свих изненадних смрти узрокованих срчаним обољењима.

Еминентни стручњаци из ових земаља боравили су протекла два дана на симпозијуму у Београду, где су и разменили резултате досадашњих истраживања. 

„Резултати пројекта АВАТАР до којих смо дошли, за сада су поверљиви. У овом тренутку за нас, односно за све људе који чекају операцију, најважније је да ће се студија наставити. Могу да вам кажем и да сам сигуран да ће резултати овог истраживања бити изузетно важан допринос у лечењу ове болести“, рекао је за Спутњик доктор Бернар Јунг, специјалиста кардиологије из Француске.

© Sputnik / Сенка МилошКардиолог Марко Бановић и кардиохирург Светозар Путник
Кардиолог Марко Бановић и кардиохирург Светозар Путник - Sputnik Србија
Кардиолог Марко Бановић и кардиохирург Светозар Путник

Доктор Бановић каже да Србија помало заостаје у лечењу валвуларних болести. Разлог су скупе методе које ми још увек не можемо да приуштимо.

„Зато смо и покренули студију, јер не знамо шта да радимо са тим пацијентима, да ли да хируршки интервенишемо или не, колико често треба да их пратимо. Сваки закључак који произађе из ове студије, биће бенефит за пацијента. Кренули смо са претпоставком да је бољи тренутак за операцију у фази кад се испостави да је сужење значајно, да оптерећује срце, а пацијенти још увек немају тегобе“, објашњава доктор Бановић.

Статистика каже да је тешка аортна стеноза узрок 13 одсто свих изненадних смрти узрокованих срчаним обољењима.

Све вести
0
Прво нова обавештењаПрво стара обавештења
loader
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала