Захтев је, како тврди високотиражни „Билд“, у уторак предат Министарству иностраних послова Немачке, а у ноти се истиче да грчка влада тражи преговоре о томе како питање и даље отворене ратне одштете за Први и Други светски рат може бити решено.
Из Министарства истичу да се тренутно анализира вербална нота, посебно резолуција грчког парламента која актуелно постоји само на грчком.
Захтев Атине у Немачкој је окарактерисан као скандал, јер ниједна земља, како истичу, није од Западне Немачке после 1945. године добила тако високо обештећење као што је Грчка.
Указује се и да су споразумно немачки ратни дугови од 1990. решени.
И поред тога, указује „Билд“, Атина жели од Немачке да наплати „материјална разарања“, „изградњу фабрика“, као и обештећење жртава, али и враћање окупаторске обвезнице, те и враћање археолошког блага.
Немачки експерт за Грчку проф. Хајнц Рихтер каже да је захтев Атине „безобразлук“ и у њему види покушај ревизије историје, као и чист популизам.
Он каже да је споразумом две немачке државе са Русијом и три западна савезника све решено.
„Увек када постоје политички и економски проблеми, Атина се окреће овој будалаштини“, критиковао је он.
Посланик владајуће ЦДУ у Бундестагу Клаус Петер Вилш поручује да Немачка нема намеру ништа више да плаћа Грчкој у вези са прошлошћу.
„То смо све решили и споразумима закључили са Грчком. Грчка је након рата од Немачке добила електрификацију и изграђена је највећа електрана. Све је то део обештећења, у које спада и изградња шећеране“, објаснио је он.
И немачка влада сматра да је све решено по питању захтева Грчке за ратним обештећењем.
Портпарол владе Штефен Сајберт каже да је то питање како правно, тако и политички решено.
Средином априла је велика већина у грчком парламенту гласала за резолуцију која обавезује владу да се избори свим расположивим дипломатским и правним мерама за обештећење.
Иначе, премијер Грчке Алексис Ципрас је током предизборне кампање 2015. обећао наплату ратне одштете од Немачке, јер грчке власти сматрају да нису испуњени комплетни захтеви за обештећење из оба светска рата.
Током окупације Грчке од стране нацистичке Немачке, од априла 1941. до септембра 1944, убијено је око 300.000 Грка.
Грчка од Немачке захтева 171,4 милијарде евра на основу укупне потражње због разарања инфраструктуре.
Атина захтева 10,3 милијарде евра као обештећење за присилне кредите које је Грчка морала дати Немачкој за време окупације.
Поред тога, захтева се и 33,8 милијарди евра на основу губитака државних ресурса, као и 53,8 милијарди евра обештећења за губитак производње индустрије током окупације.
У резолуцији грчког парламента по први пут се помињу и индивидуална потраживања, а комисија која се бавила обештећењем, истиче да треба да се обештете наследници 120.000 људи који су током ратних дејстава убијени или су умрли у логорима, што Немачку може коштати 15,1 милијарду евра.
Друга могућност индивидуалног обештећења, коју комисија предлаже, тиче се свих цивила који су умрли током окупације.
Према подацима са Париске конференције из 1946. године било је 558.000 мртвих и 880.000 особа које су на основу ратних повреда постале инвалиди.
Предлаже се обештећење у виду месечних исплата у висини од 700 евра у периоду од 15 година за преминуле и 700 евра месечно у периоду од пет година за ратне инвалиде.
Та друга варијанта коштала би Немачку 107,2 милијарде евра.
