Нација која својим политичарима не дозвољава привилегије: Нема луксуза за политичаре

© Sputnik / Милена ЦмиљанићСпоменик Густаву II Адолфу, Северном лаву, испред Краљевске палате у Стокхолму
Споменик Густаву II Адолфу, Северном лаву, испред Краљевске палате у Стокхолму - Sputnik Србија
Пратите насTelegram
„Ја сам тај који плаћа политичаре“, каже Јоаким Холм, шведски држављанин. „И не видим разлога да им пружим луксузни живот.“

Шведска не нуди никакав луксуз или повластице својим политичарима. Без службених аутомобила или приватних возача, шведски министри и парламентарци путују у препуним аутобусима и возовима, баш као и грађани које заступају, преноси портал „Бука“.

Протестни скуп на Тргу бана Јелачића поводом посете председника Србије Александра Вучића Загребу - Sputnik Србија
Шведска репортажа о пропасти Хрватске: „Овде нема живота“ (видео)

Без права на заступнички имунитет, њима се може судити на суду као и свакој другој особи.

Без секретара на вратима, канцеларије парламентараца мање су од 8 метара квадратних.

„Ја сам тај који плаћа политичаре“, каже Јоаким Холм, шведски држављанин. „И не видим разлога да им пружим луксузни живот.“

Политичари који се усуде да потроше јавни новац на путовања таксијем, уместо да се возе возом, завршавају на насловницама новина. Чак и председник парламента добија картицу за коришћење јавног превоза.

Само премијер има право на трајно коришћење аутомобила и лично обезбеђење.

Шведски парламентарци живе у малим становима у главном граду, где перу и пеглају властиту одећу у перионицама веша. То се може чинити скромно за тако истакнуте људе, али заправо је пуно боље него што је некад било.

Све до краја 1980-их, сви парламентарци су спавали на каучу у својим канцеларијама.

Нико у јавном животу не зарађује велику плату: плата за чланове Риксдага (парламента) је око два пута већа од плате учитеља основне школе.
На општинском нивоу, свака жеља за запошљавањем у политици могла би бити протумачена као случај који захтева психолошку процену, јер шведски општински функционери не зарађују ни плату, нити имају право на канцеларију, а раде волонтерски од куће.

Искуство Шведске руши неразумну идеју да политичарима треба дати поштовање као према вишој касти, коју чине даме и господа који су славнији од просечног грађанина и стога заслужују готово божанско право на бенефиције и привилегије.

То је нација која своје владине службенике и политичке представнике третира као обичне грађане. Друштво које је укинуло коришћење формалних заменица шездесетих година и где се сви називају „ти“. Јер према шведском систему вредности, нико није изнад свих других.

Премијери Србије и Шведске Александар Вучић и Стефан Левен - Sputnik Србија
Ни Шведска није у НАТО-у, па добро функционише

Без великих друштвених неједнакости, Шведска је несумњиво сигурнија и мање насилна земља, где политичари и грађани обично не морају да путују у непробојним аутомобилима. Али што је још важније, ово је друштво које бира политичаре који морају бити у контакту са свакодневним проблемима грађана. Политичарима није допуштено да своје личне интересе стављају испред општих, у друштву које показује да се политичка моћ може остварити унутар граница пристојности.

У правосудном систему логика је иста: нема судија који имају право на службена возила, секретарице или повластице.

Они који су на власти могу бити позвани на одговорност, а све информације морају бити доступне јавности: шведска отвореност се одражава у самој транспарентности политичке моћи, која се прати путем најстаријег закона о транспарентности на свету. Године 1766. јавни приступ службеним владиним документима постао је уставно право за све грађане, садржано у посебном поглављу Закона о слободи медија у Шведској.

У Шведској је у сваком тренутку могуће пратити издатке министара, представника и судија. Могуће је прочитати пријаву премијера о порезу на доходак; могуће је проверити трошкове повереника националне полиције или врховног команданта оружаних снага; пратити како јавне агенције троше порез; пратити поступке, предлоге и службене одлуке које доносе власти било којег нивоа власти.

Један од најзначајнијих политичких скандала у земљи догодио се 1990-их. Потпредседница владе, Мона Сахлин, купила је чоколаду, пелене и неке друге личне предмете с кредитном картицом владе и скупо је платила за то: изгубила је посао. Скандал се појавио у аналима шведске политике као случај „Тоблероне“.

За нешто више од 100 година Шведска се претворила из сиромашног, пољопривредног друштва у једну од најбогатијих, социјално најправеднијих и најмање корумпираних земаља у свету, где нико није изнад других.

Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала