Казахстан је после три деценије добио новог председника. Нурсултан Назарбајев, који је на челу земље био скоро 30 година, у марту је поднео оставку на место председника. Његову функцију је привремено преузео Касим Жомарт Токајев, који је пре тога био председник Горњег дома Парламента. Три недеље након преузимања дужности, Токајев је сазвао ванредне изборе, на којима је јуче и победио.
Шеф Евроазијског аналитичког клуба Никита Мендкович каже за Спутњик да је Токајев чак најавио одређене иницијативе, као што је укидање баријера у оквиру Евроазијског економског савеза.
„Говорио је и о неопходности тесне координације спољне политике земаља у саставу Организације Договора о колективној безбедности (ОДКБ). Подсетимо да је његово прво инострано путовање било у Москву, где су постигнути први споразуми, међу којима је изградња нуклеарне електране уз учешће ’Росатома‘ на територији Казахстана, као и споразуми о отварању нових огранака руских универзитета и руске школе у Казахстану“, објашњава Мендкович.
Додао је и да ће Токајев морати да решава много проблема, пошто се у овом тренутку у штампи већ воде одређене расправе на тему да ли је у оквиру савеза Русије и Казахстана у последњих 20-30 година Казахстан више добијао него што је пружао.
Казахстан је пре неколико година постао и део решавања сукоба у Сирији, тако што су се у главном граду Астани окупљали представници Русије, Ирана и Турске. Такозвани преговори у Астани дали су тој држави одређен међународни значај.
„Искрено речено, процес у Астани нема самостално значење у смислу онога што се дешава у Астани. Русија се може консултовати са Турском и Ираном на било којем другом месту, на пример, у Сочију. Међутим, очигледно да је деловао неутралан статус Казахстана. Постоји такво мишљење, и ја сам сагласан у великој мери, да је то у много чему био пријатељски гест Москве према Астани. Казахстану су пружили могућност да буде део велике међународне политике, да учествује у тако озбиљним процесима“, истиче Мендкович.
Када је реч о односима с Кином, Мендкович каже да су за Кину Средња Азија и Казахстан прво главни добављачи природних ресурса за индустрију, а друго, то је транзитна зона на путу ка Европи преко територије Евроазијске уније.
„Захваљујући учешћу Казахстана у Евроазијском савезу и стварању јединствене транзитне зоне, постигнут је одређени успех на пољу сарадње са Кином, привучене су инвестиције. У супротном, интересовање Кине за Казахстан би било много мање“, наглашава Мендкович.
Наш саговорник додаје и да односи Кине и Казахстана не утичу на односе Русије и Казахстана, иако постоје одређена неслагања Москве и Пекинга о неким регионалним питањима.
„Кинези сматрају Русију главним политичким играчем и гаранцијом за безбедност у региону, с обзиром на то да су руске војне базе и Организација Договора о колективној безбедности главни гаранти безбедности у Средњој Азији. Обезбеђују сигурност и од терористичких претњи са југа, из Авганистана, где се води напети грађански рат у којем учествују Исламска држава и друге међународне терористичке организације“, рекао је Мендкович.
Заменик шефа катедре за државну политику Московског државног универзитета Ломоносов, генерални директор Центра за истраживање кризних ситуација у друштву Максим Вилисов подсећа да је лидер Казахстана био главни покретач Евроазијског економског савеза.
„Тешко да ће после ових избора бити речи о променама у оквиру Евроазијског економског савеза. Још након распада СССР-а, Казахстан је био веома заинтересован за очување јединственог финансијског система са Русијом, као и за приступ руском тржишту, како у погледу продаје, тако и у погледу транзита енергије. Њима је од користи да што дуже очувају и правно учврсте свој преференцијални статус у односима са Русијом“, објашњава Вилисов.
