У кампању поводом двадесетогодишњице уласка НАТО трупа на Косово и Метохију укључио се и генерални секретар Северноатлантског савеза Јенс Столтенберг изјавом да је агресија овог војног савеза на СРЈ 1999. била легитимна и неопходна. Исти став изнео је и некадашњи портпарол Алијансе Џејми Шеј.
Агресија је, према Столтенберговим речима, зауставила насиље, а избеглице су могле да се врате кућама, док је Кфор помогао да се на Косову створи безбедно и сигурно окружење за све, укључујући и српске заједнице.
„Знам да НАТО још изазива контроверзе у Србији. Многима су и даље болне успомене на ваздушну кампању 1999. године. Још је теже онима који су изгубили вољене. Сваки изгубљени невини живот је трагедија. И дубоко жалимо због тога“, рекао је Столтенберг за „Политику“.
Циљ агресије, додао је генерални секретар НАТО-а, није био усмерен против српског народа, већ „да се заштите цивили у ширем региону, тако што ће се зауставити акције Милошевићевог режима, које је међународна заједница била осудила“.
Столтенбергу ово није прва изјава у овом смислу. И у октобру прошле године, приликом посете Србији, говорио је у сличном маниру, а такође и у марту на годишњицу агресије.
Није изненађујуће што генерални секретар НАТО-а брани позиције на којима је ова организација наступала нападајући СРЈ. Међутим, иза сваке Столтенбергове речи остаје горак укус, с обзиром на начин на који описује тековине онога што је НАТО учинио нашој земљи пре двадесет година.
А праве тековине НАТО агресије су, према речима политиколога Александра Павића, сасвим другачије.
„Осим деструкције и стварања врло опасне творевине коју воде терористи и трговци људским органима и дилери дроге на велико, последице и тековине НАТО агресије су ’загађење‘ међународне заједнице и међународног поретка, јер је од тада легитимисана једнострана употреба силе мимо Савета безбедности и мимо међународног права, што је, на првом месту, руско руководство више пута истицало као кључну тачку након које је међународни поредак изгубио свој легитимитет и своју кредибилност“, сматра он.
То што је накнадно усвојена Резолуција 1244, чиме је ситуација враћена у оквире међународног права, разарање међународног поретка није поправљено, додаје он. „То је урађено, у ствари, да би се постигао мир и то је помогло и НАТО-у, највише да озакони своје тотално безакоње. Али то не мења суштину те акције, која је била ништа боља од оне коју је Трећи рајх спроводио уочи и током Другог светског рата“, каже Павић.
Осим тога, наставља наш саговорник, јавни простор је контаминиран лажима које су коришћене да би се оправдала агресија. Те лажи су у међувремену дискредитоване, почев од Рачка и наводне „Операције Потковица“, до, како Павић каже, бајке да су српске снаге протерале косовске Албанце. Накнадно је доказано да је агресија НАТО-а била та која је подстакла егзодус.
Све то доводи до закључка да се Столтенберг буквално такмичи са Џејмијем Шејом ко ће изрећи највећу лаж искривљујући истину о бомбардовању и НАТО агресији из 1999. године, закључује Павић.
