Успешно сте се регистровали!
Молимо вас, улогујте се путем линка који вам је послат на

Продужене „вечне санкције“ према Русији

© Фото : pixabayРусија ЕУ
Русија ЕУ - Sputnik Србија
Пратите нас
Савет Европе продужио је „кримски“ пакет санкција Русији до 23. јуна 2020. године. Рестриктивне мере важе за особе и компаније у Европској унији, а ограничене су на територију Крима и Севастопоља, наведено је у саопштењу СЕ.

Како се додаје, санкције су уведене као одговор Русији на незакониту анексију Крима и Севастопоља.

Немачка канцеларка је ове недеље говорећи о условима за ублажавање антируских санкција навела да рестриктивне мере могу бити укинуте ако се постигне напредак у имплементацији Минских споразума, чији је циљ решавање ситуације на истоку Украјине.

За Русију вест о могућем продужењу санкција није изненађење, иако је Москва више пута указивала да санкције штете свима, а највише онима који их намећу.

Руски експерт Александар Шпунт подсећа да се Русија већ деценијама, још од времена Совјетског Свеза, непрестано налази под некаквим западним санкцијама.

„Вечних санкција нема. Све санкције у неком тренутку престају да делују. Али с друге стране треба подсетити да Совјетски Савез, а потом Русија, ниједан дан у својој историји нису живели без санкција — једне санкције смењивале су друге и не треба се томе изненађивати. Санкције нису нова појава у руској економији. Као додатни ограничавајући фактор санкције су у руској економији заправо одувек постојале. Генерално, Русија и западни партнери су увек проналазили начина да заобиђу ову политичку лудост. Можемо се сетити руско-америчке сарадње у свемиру и испоруке руских свемирских мотора РД-180. Можемо се сетити и сарадње са Европском свемирском агенцијом и испорука руског ракетног горива које Европа не производи“, подсетио је Шпунт.

Према његовом мишљењу, политичка страна санкција вероватно неће нестати у блиској будућности, али сарадња ће се наставити.

„Дакле, политичка страна санкција ће постојати још прилично дуго и требало би очекивати да ће те санкције бити замењене новим, а за њихово увођење имаће увек исте изговоре. Али, конкретни садржај ових санкција зависиће од воље европских влада. Уосталом, претње санкцијама од стране САД према европским компанијама су јаче, него корист од сарадње са Русијом. Ово је кључни моменат“, закључио је Шпунт.

Процењује се да је ЕУ због антируских санкција изгубила око 100 милијарди евра. Међутим, руски експерти кажу да је веома тешко проценити утицај међусобних санкција на економију ЕУ због различитог степена укључености земаља у трговину са Русијом. Према њиховој процени, највећу штету од конфликта претрпела је Немачка, чији је укупни удео у штети, како наводе, око 40 одсто. Према проценама немачких присталица укидања антируских санкција, готово 70 хиљада људи је изгубило посао, док земља и даље губи око 600 милиона евра месечно.

Ситуација са санкцијама почиње да се мења, али се те промене дешавају веома споро. Без драстичних промена у влади ЕУ не треба рачунати на значајно побољшање односа, упркос растућем броју оних који су присталице пријатељства са Русијом.

Експерти закључују да би укидање међусобних санкција могло бити подстицај за развој и руске и европске економије.

Подсетимо, западне земље, на челу са САД, почеле су да уводе санкције Русији 2014. године после присаједињења Крима РФ и због ситуације у Украјини.

Крим је ушао у састав Русије након мартовског референдума, на којем је скоро 97 одсто грађана гласало за повратак полуострва у састав РФ, а кримске власти су референдум организовале након државног преврата у Украјини.

Украјина Крим и даље сматра својом, али привремено окупираном територијом.

Све вести
0
Прво нова обавештењаПрво стара обавештења
loader
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала