Супруг Љиљане Вукмировић Драган пошао је са колегама тог 22. јуна 1998. године да замени каиш на багеру. На путу до радног места су киднаповани и губи им се сваки траг. Породица тражи истину.
„Сваки је дан уз молбу јутарњу и увече, молим се да се врати, да ћемо га наћи. Најтеже је кад одем у цркву, не знам где ћу свећу да запалим, али унапред се помолим и кажем опрости ако сам грешна и палим свећу за здравље“, каже Љиљана Вукмировић.
Према подацима Удружења несталих и киднапованих лица нестало је 909 Срба, Црногораца, Рома, Ашкалија, а трага се за њих 567.
„Сви они који су нестали 1998. године до њих се веома веома тешко долази, јер они који су учинили злочин данас су на власти“, истиче Милорад Трифуновић из Удружења несталих и киднапованих.
Злата Радовановић из Канцеларије за Косово и Метохију истиче да то Владино тело, као и све релевантне институције даноноћно раде на томе да се коначно сазна истина о отетим рударима и да се процесуирају одговорни.
Чланови породица отетих Срба и пријатељи положили су венце крај споменика, а у просторијама Канцеларије за Косово и Метохију одржана је трибина под називом „Двадесет и једна година туге, патње, неизвесности и бола“.
Ђурић: Расветљавање злочина предуслов нормалних односа
Годишњица је обележена и у Спомен-соби косметским жртвама у Београду.
Поручено је да исти они који су одговорни за страшне злочине и данас на најодговорнијим функцијама представљају албански народ.
„Ми нећемо престати да се боримо за истину о српском страдању на КиМ ни због жртава, ни због њихових породица, ни због будућности“, поручио је директор Канцеларије за Косово у Метохију Марко Ђурић.
Он је оценио да решавање неких од најтежих злочина, какав је отмица рудара у Белаћевцу, представља нужан предуслов за стварање нормалних односа у будућности два народа.
