Истражујемо: Шта чека српске малинаре у овој години

© Фото : Pexels/Photo by Robert Bogdan Малине
Малине  - Sputnik Србија
Пратите нас
Представници Владе Србије прихватили су предлоге малинара за уређење тржишта, остаје да се изјасне извозници о аконтној цени од 1,45 евра по килограму.

Уредбе Владе Србије, чија примена би требало да почне већ од понедељка, биће кључне за уређење тржишта малине, препознатљивог српског бренда. На томе ће бити посла не само за министарства пољопривреде и трговине, већ и за МУП и за његове различите ресоре, како би у читавом ланцу, закључно са куповином, увозом и извозом, све било под контролом, каже за Спутњик председник Асоцијације произвођача малина и купина, Добривоје Радовић.

Држава прихватила захтеве

Он је био један од учесника састанка у Влади Србије, током кога су, како каже, прихваћени њихови захтеви који су се тицали државе.

„Од државе смо тражили да се максимално уреди тржиште. Уређење тржишта би допринело и скоку цене и не би дошло до овога до чега је дошло у претходне три-четири године. Тржиште је било препуштено само себи, купцима, прекупцима, извозницима, хладњачарима и ту су данак плаћали само пољопривредни произвођачи“, каже Радовић.

Он је указао и да Удружење малинара није одустало од захтева упућеног извозницима да аконтна цена килограма малине буде 1,45 евра. Објаснио је и зашто, уз напомену да на тржишту, и то не само на нашем, него и на европском и светском — ове године нема малине.

CC0 / / Малине
Истражујемо: Шта чека српске малинаре у овој години - Sputnik Србија
Малине

„У овој години, реално, не верујем да ће бити више од 35.000 тона, а посебно ако се наставе овакве временске непогоде, киша, па топло. У том случају мислим да ћемо брзо бербу завршити. Зато смо и тражили да аконтна цена буде 1,45 евра и онда да, у односу на понуду и тражњу, цена евентуално иде на горе“, објашњава Радовић.

Потребно је уређење тржишта

Тај овогодишњи род ће, како каже, бити довољан само да се подмири оно што су извозници, према уговорима из прошле године, остали дужни европском и светском тржишту. Он наводи да је та количина између 30.000 и 40.000 тона.

„Само смо тражили оно што је реално. Ако имате произвођачку цену од 140 динара по килограму, па на то додате трошкове превоза и додате то да, у оквиру тих 1,45 евра, имате урачунато и осам одсто ПДВ-а који држава враћа, то је реално“, каже саговорник Спутњика, и истиче да су од државе тражили да тај повраћај ПДВ-а директно иде произвођачу на рачун, а не откупљивачу и извознику.

Радовић каже да се њихов захтев за цену малине односи на извознике, али наглашава и да ће велики утицај на цену имати и уређеност тржишта.

„Ако то држава уради, то ће само по себи утицати на аконтну цену“, каже Радовић.

Сто посто у Србији

Према оном што је договорено, домаћа малина, на далеко позната у свету по свом квалитету, добиће и ознаку „100 посто произведено у Србији“. То су произвођачи тражили, управо због мешетара који су увозили мање квалитетну и јефтинију малину, затим је мешали са српском, а после извозили као наш бренд; ту превару су купци, махом на западу, одмах препознали, па су и враћали спорне контигенте.

CC0 / pixabay.com / Малине
Истражујемо: Шта чека српске малинаре у овој години - Sputnik Србија
Малине

Он је то илустровао пршлогодишњим подацима, према којима је у Србији произведено 56.000 тона малине, док је, по подацима Привредне коморе, извезено 108.000 тона, од чега је око 25.000 била малина заостала из 2017. године.

„Та разлика од 30.000 тона је, по свему судећи, била увезена“, каже председник Асоцијације малинара.

Зато ће, сматра он, за малинаре бити најбитнија та ознака да је малина произведена у Србији, како не би изгубили тржиште, јер је управо недостатак те ознаке највише утицао на пропадање српске малине у претходне три године.

Како зауставити уништавање малињака

„Ова производња која остаје на испод пет тона малине по хектару, а коју ћемо имати ове године, не води ничему. Морамо вратити стандарде и квантитет. Квалитет имамо, али немамо квантитет, па да производња буде од 15 до 20 тона по хектару, а не од три до пет. Ради се на свему томе, видећемо“, уздржан је председник Асоцијације малинара и купинара.

„Ипак, надамо се да ће то што се предузима утицати да се престане са уништавањем малињака, а само ове године већ их је 20 одсто повађено“, упозорава он.

„Тражили смо, и ту су мере, то је већ на снази, пет милиона динара по хектару за сађење плантаже, 3,5 милиона за садни материјал, 400.000 за обраду земље. Ако донесемо све уредбе и ако држава уреди тржиште, мислим да нема разлога да се малињак вади. Доста је повађено, али мислим да ћемо то вратити и да можемо опет да будемо лидери, као што смо били и у Европи и у свету“, каже Радовић.

© Tanjug / GLAS ZAPADNE SRBIJE Уништено поље малина у Горњем Милановцу
Истражујемо: Шта чека српске малинаре у овој години - Sputnik Србија
Уништено поље малина у Горњем Милановцу

Истиче да ће Асоцијација произвођача малина и купина, за коју је од извозника тражена аконтна цена од 100 динара за килограм, помно пратити како ће бити примењиване уредбе које ће влада донети.

„У случају да тога примењивања не буде, знамо шта нам је чинити“, закључио је саговорник Спутњика.

Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала