Компанија Фејсбук је издала саопштење у којем се наводи да не постоји апсолутно ни један доказ да су спољне снаге, попут Русије, користиле ту друштвену мрежу да би утицале на кориснике приликом британског гласања о напуштању Европске уније.
Шеф глобалних послова у компанији Фејсбук и бивши заменик премијера Британије Ник Клег изјавио је да је та друштвена мрежа урадила две анализе података, који су чувани у тајности све до референдума одржаног 2016. године, те да нису пронашли никакве доказе о „значајном покушају спољашњих снага“ да утичу на исход.
У исто време, појавила се у јавности и контра-оптужба, коју је изнео „Пројекат веритас“, и то на рачун једног другог интернет гиганта — компанију Гугл.
Од Русије до Гугла
Та америчка невладина организација тврди да је Гугл „штеловао“ алгоритме својих претраживача како би манипулисао јавним мњењем. Ова организација тврди и да је „Гугл“ цензурисао одређене политичке ставове, док је у појединим ситуацијама чак и директно утицао на чињенице, и све то „у име поштења и са циљем да се спречи нови Трамп“.
Не треба заборавити да компанија Гугл има апсолутни монопол када је реч о интернет претраживачима на глобалном нивоу, а, уједно, у свом власништву држи и највећи и најпопуларнији видео сервис — Јутјуб; чиме се употпуњава ова слика.
Према речима стручњака из сфере информационе безбедности Андреја Масаловича, ово је само наставак приче која није настала пре две или чак пет година, већ много раније, још у време када су се појавили први облици друштвених мрежа, а које су временом постале најмоћнији ресурс за дестабилизацију ситуације широм света.
„Друштвене мреже су глобални сервиси, који у свом арсеналу имају мноштво инструмената за контролу јавног мњења. Путeм њих није ни потребно пласирати лажну информацију, већ једноставно се могу правити селекције и могу се сервирати само оне ствари које јавност треба да види. Гугл су већ уловили да је то радио са вестима у вези са писмима Хилари Клинтон, која је слала за време предизборне кампање у САД, и то кампање након које је победио Доналд Трамп“, подсетио је Масалович.
Међутим, оно што се десило сада, јесте да је утврђено да Гугл прави такве алгоритме, који ће у следећем предизборном процесу у Америци моћи самостално да опредељују какве вести треба приказивати јавности, а какве не; самим тим ће у потпуности контролисати изборни процес.
„Испада да је Гугл и те како забринут да Трамп поново не победи на изборима, а то се може видети и по смотаним изјавама челника тог интернет гиганта — да је њихова улога заправо неутрална. Иако је слоган ове компаније дуги низ година био: „Не буди зао“; испада да су они сами на ту идеју заборавили, те су се претворили у свеземаљског судију, који има право да решава све и за сваког“, оцењује стручњак из сфере информационе безбедности.
Предстоји прљава борба за интернет
Било како било, додаје Масалович, чека нас турбулентни период, пре свега када је реч о предстојећим изборима у САД.
„Прво ће на сцену ступити хакери, који ће на све начине покушати да пронађу било какав компромитујући материјал; затим нас чека масиван напад на јавно мњење, а потом и крајње увежбана и професионална политичка манипулација за време трајања самих избора“, предвиђа овај стручњак.
Када се све то сагледа кроз оптужбе Запада на рачун Русије, а које су у вези са питањем утицања на јавно мњење путем интернета, Масалович тврди да су руски хакери у овој целој причи апсолутно небитни — све ће овде зависити од тога како се ко буде позиционирао на интернету. Трамп је на прошлим изборима то веома вешто одрадио, а у великој мери помогао му је и Твитер.
А што се тиче оптужби на рачун Русије, које су у вези са победом Трампа на изборима 2016. године, Масалович сматра да се ништа од тога није ни догодило, већ да је Трампова кампања на интернету била толико јача од Клинтонове, да нико ту није ни морао да се умеша, па је Русија искључиво коришћена као изговор.
„Тренутно сви улажу огромне напоре управо на том пољу, схватајући да је интернет главно поприште за мегдане на којима ће се у будућности сукобљавати политички супарници. Припремају се и једни и други, док Русија у свему томе нема никакву посебну улогу“, закључује стручњак из сфере информационе безбедности Андреј Масалович.
