Ово су подаци Центра за демократију и људска права (ЦЕДЕМ) који је у Црној Гори радио анкету од 1. до 13. јула, на узорку од 1002 испитаника.
Према истој анкети, да треба да постоји само Српска православна црква у Црној Гори, сматра чак 46,6 одсто испитаника, док 4,9 одсто верује да треба да постоји само такозвана „црногорска православна црква“. Такође, 30 одсто грађана сматра да Црна Гора иде правим путем, док 44,8 одсто сматра да иде погрешним путем.
Медији у Црној Гори протеклих дана потенцирају да је истраживање показало и свеопшти пад повјерења у институције, партије и политичаре, а посебно се истиче никад гори рејтинг владајуће Демократске партије социјалиста, која има само 34 одсто подршке опредијељених бирача, што је у односу на претходно истраживање — пад за 7,5 одсто.
Коментаришући резултате најновије анкете, аналитичар Бошко Вукићевић каже да су резултати, који су у великој мјери поражавајући за режим, у стварности сигурно још гори, ако се има у виду да су већина опозиционих партија и независних аналитичара резултате досадашњих ЦЕДЕМ-ових анкета сматрали — прилично блиским интересима црногорске власти.
„Извјесно је да су непрестане афере, од којих афера ’Коверта‘ представља најеклатантнији примјер корумпираности црногорског политичког система, у значајној мјери допринијеле повећаној разочараности грађана у цјелокупан друштвени амбијент. Доказана корумпираност система и владајуће партије је засигурно проузроковала и већинско мишљење грађана да Црна Гора иде погрешним путем“, каже Вукићевић за Спутњик.
За овог аналитичара, међутим, не постоји никаква сумња да су фронтални напад црногорског режима на СПЦ у Црној Гори и најава отимања њене имовине, у највећој мјери „заслужни“ за стрмоглав пад рејтинга ДПС-а, као и за пад повјерења у већину институција.
„Показала су се оправданим мишљења разних аналитичара да би управо на црквеном питању Ђукановић могао ’поломити зубе‘, тачније доживјети први већи политички пораз у својој вишедеценијској каријери. Без двојбе, црногорски предсједник је, на један прилично аматерски и непромишљен начин, потцијенио снагу и истрајност вјерног православног народа у Црној Гори. У прилог таквој тврдњи иде масовност Великог сабора на Тројичиндан, као и непољуљано повјерење грађана у СПЦ, које проистиче и из посљедње анкете“, примјећује Вукићевић, уз опаску да пројекат уздизања из пепела такозване „црногорске православне цркве“ не успијева да добије чак ни минималну подршку грађанства, иако су у њега осим ауторитета Ђукановића, уложена и огромна новчана средства.
„Повјерење грађана у такозвану ’црногорску православну цркву‘, као што показују и резултати посљедње анкете и даље је мизерно, и то је вјероватан разлог због којег Ђукановић наново прилагођава реторику и циљеве, заступајући сада такозвану ’уједињену православну цркву‘, без националног предзнака. Управо су Ђукановићева прилагођавања циљева и његове константне импровизације и произвољности, један од показатеља слабости пројекта такозване ’црногорске православне цркве‘“, тврди Вукићевић.
Наш саговорник ипак упозорава да, и поред драматичног пада повјерења грађанства у владајућу партију, странке опозиције не би смјеле да „загризу мамац“, тако што би пристале да у крајње нерегуларној атмосфери (што и саме тврде), изађу на парламентарне изборе следеће године, а што би била „права сламка спаса за владајућу партију, која има све већи проблем са кредибилитетом и популарношћу“.
