Македонци и Црногорци преживљавају „закаснели пубертет“ (видео)

CC0 / Pixabay / Споменик Гоце Делчева у Скопљу кога Бугари сматрају својим националним јунаком
Споменик Гоце Делчева у Скопљу кога Бугари сматрају својим националним јунаком - Sputnik Србија
Пратите нас
Основна грешка Србије и Срба јесте што нису успели да напусте авнојевску визуру, па су тако национални идентитети остали укорењени у авнојевским границама, оцењују историчари Чедомир Антић и Милан Гулић, коментаришући покушаје идентитетског инжењеринга у региону.

Признање премијера Северне Македоније Зорана Заева да су Македонци крали туђу историју Антић схвата као политичку изјаву. Реч је, како каже, о држави која више није демократска, док је сам Заев доведен да „заврши неке послове“.

„Колико сам некада давао значаја ономе што су раније изјављивали о везама са античким Македонцима, толико дајем и сада значаја Заеву. Он је политички авантуриста, он је стрип негативац, не чак ни филмски, и спреман је да учини све да остане на власти“, наводи Антић, додајући да не може бити нације без оснивачког мита.

Објашњавајући зашто се на простору српских земаља и бивших југословенских земаља јављају нови народи који преживљавају неку врсту закаснеле младости, овај историчар каже да је то последица неуспеха, како комунизма, тако и Европске уније.

„Поражени су од чеда просветитељства које никако да умре, а то је нација. Ми данас живимо у трећој деценији продуженог пубертета националних Црногораца, Бошњака, косовских Албанаца, па и Албанаца из Албаније“, сматра наш саговорник.

Он подсећа да је још Киро Глигоров рекао да Македонија и македонска нација постоје од 1945. године.

Комунизам доживео слом али не и његови пројекти

На питање како то да је комунизам доживео слом, али пројекти попут македонске и црногорске нације, које је зачео, опстају, историчар Милан Гулић каже да је одговорност и на понашању Србије и Срба. Као пример наводи да је, учествујући у једној конференцији у Битољу прошле године, био једнако нападнут од македонских историчара и од неких из Србије, који су њега и још неколицину београдских историчара оптуживали да негирају македонски идентитет, само зато што су тврдили да је он настао после Другог светског рата.

Гулић, међутим, сматра да је од новостворених идентитета највећу штету српском народу нанело, не македонско питање, већ пројекат црногорске нације, такође створен после 1945. године.

„Тај пројекат би можда био потпуно неуспешан, да се није догодила власт Мила Ђукановића, којом је он добио потпуно другачије обрисе нације, на прогону свега што је српско. Међутим, највећи проблем са нама је што су идентитети и авнојевске границе остали укорењени код људи и изван Македоније и Црне Горе, па је данас тешко многима и у Србији објаснити да у Црној Гори живе Срби и да чак чине трећину становништва. Када читава та пропаганда није успела да једну трећину људи утера у тор црногорске нације, онда је то заиста озбиљан број, са којим морамо рачунати“, уверен је Гулић.

По мишљењу Чедомира Антића, Србија има могућност да заустави такво понашање црногорских власти, не само путем дипломатије и заштитом тамошњих Срба, већ и већом активношћу према Црној Гори.

„Рецимо, колико нама смета напад на Српску православну цркву у Црној Гори, толико би Подгорици сметало лишење слободе људи који јој доносе новац. Један добар напад на њих би Ђукановића врло брзо приземио, и то можда на нос“, каже Антић, који верује да ће црногорска власт ићи на даљу радикализацију када је у питању СПЦ.

Косовари не постоје

У осврту на још један идентитетски инжењеринг у региону, и то на онај који покушавају косовски Албанци, измишљајући „Косоваре“, Гулић наводи да Приштина гради своју наводну независност на терористичкој делатности, прљавом новцу и подривању међународног права, напомињући да ништа неће бити готово, уколико их сама Србија не призна.

Антић не верује да постоји могућност да се створи косовска нација, али ни да ће косовским Албанцима бити дозвољено да се уједине са Албанијом, и то због два разлога:

„Прво, неће им дати велике силе, а друго они сами имају проблем, јер би се уласком Косова у састав Албаније дугорочно променио однос између два племена, Гега и Тоски и то на штету Тоски“, закључује овај историчар.

Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала