Након што је Иран оборио америчку беспилотну летелицу у региону Персијског залива, индијско Ратно ваздухопловство преиспитује куповину 30 америчких беспилотних летелица вредних 6 милијарди долара.
Како наводе извори „Хиндустан тајмса“, Индијци су забринути због ефикасности и могућности америчких беспилотних летелица у нестабилном ваздушном простору дуж индијске границе са Пакистаном и Кином.
Поремећен примат САД
Коментаришући у којој мери је уздрмана доминација САД у продаји наоружања, проф. др Митар Ковач, директор Евроазијског безбедносног форума, каже да је убрзаним развојем технологије других земаља, пре свега ваздухопловне, космичке, као и ракетног програма у Русији и Кини, на многим тржиштима поремећен примат Сједињених Америчких Држава.
Према његовим речима, последњи случајеви попут Индије, Турске и Бугарске јесу доказ да друге државе све више заузимају свој простор. Ковач пре свега овде мисли на технологију и одбрамбену индустрије Русије, која је, како наводи, кроз различите пројекте и програме помагала многе војне пројекте и у Кини.
„Верујем да неће доћи до наглог пада и потпуног губљења тржишта од стране САД, али евидентно је да су ракетни програми, па и авио-индустрија у Русији знатно напредовали, а да Руси посебно имају примат када је реч о ракетама противваздушне одбране. Отуда и ситуација да поједине чланице НАТО-а, као што је Турска, иду ка куповини руског наоружања. Дакле, Анкара је успела да одоли политичким, економским и многим другим притисцима, па сада, како видимо, реализује тај пројекат опремања својих војних снага системом С-400“, указује Ковач.
Вакуум на тржишту
Наш саговорник је уверен да америчка претња, да неће бити реализован програм опремања турске војске авионима Ф-35, није турског председника одагнала од првобитне одлуке. Уколико САД буду истрајне у тим претњама, Ковач не искључује могућност да Анкара прибегне куповини авиона од Русије.
„Тамо где Америка губи тржишта, видимо да најчешће и најозбиљније у тај вакуум, тај простор ускачу руске компаније, зато што се ради о производима наменске индустрије истог или знатно већег квалитета, али такође по знатно нижим ценама, знатно повољнијим условима и без било каквих политичких условљавања. Мислим да треба посебно имати на уму то да Русија никада није настојала да било кога политички уцењује да ли ће купити њено наоружање или не“, указује Ковач и додаје да се Руска Федерација искључиво квалитетом и ценом успева наметнути као значајан произвођач војне опреме.
„Ова прича око авиона и противваздушних ракета биће сасвим сигурно доминантна и у наредном периоду, јер авијација и сигурност противваздушне одбране јесу параметри којима се данас мери однос суперсила у свету, као и однос савезника према тим суперсилама, односно стабилност појединих војно-политичких савеза“, напомиње Ковач.
Нема више монопола
Према његовим речима, Сједињене Америчке Државе су до сада сматрале да имају известан политички монопол над оним деловима света и над оним државама које су биле под „њиховим кишобраном“.
„Међутим, данас када свет прелази из некада униполарног света у мултиполарни светски поредак, онда се то рефлектује и на ова стратешка средства. Сада је само питање реторике државника или појединих корпорација у самој Америци да ли ће презентовати врху своје државе да је то резултат утицаја других држава, а да неће бити спремни да признају да се на светској берзи оружја и опреме појављују нова средства која су им конкурентна по сличним карактеристикама, а са знатно мањим ценама“, закључује Митар Ковач.
