„Танкерски конфликт“ је довео до наглог пораста цена осигурања за бродове који пролазе кроз мореуз ширине 54 километра. Овај аспект је посебно значајан ако се зна да кроз ово подручје пролази петина светске нафте. Како расте опасност, расту и трошкови превоза нафте. Осигурање танкера је повећано чак 10 пута, са прошлогодишњих 0,025 одсто вредности терета, до данашњих 0,25 одсто. На пример, ако танкер носи нафту вредну 100 милиона долара, осигурање му је близу 230 хиљада долара. Што је најинтересантније, компаније које осигуравају танкере углавном су америчке и британске. Посебно је значајна британска компанија „Лојдс“, која представља неку врсту тржишта услугама осигурања, где се власници бродова сусрећу са осигуравајућим брокерима ради склапања договора о осигурању.
The first video of an oil tanker seized by the #IRGC in the Persian Gulf as it was smuggling #fuel to some Arab countries. #OilTanker #PersianGulf #Iran pic.twitter.com/kyPSFG3P14
— Press TV (@PressTV) August 4, 2019
„Сва ова историја око танкера у Персијском заливу, у којој се некад оптужују САД, а некад Иран, где обе стране показују своју моћ… на томе се заиста може зарадити, што показују британске осигуравајуће компаније“, рекао је за Спутњик руководилац Центра за политичка и економска истраживања Института за ново друштво Василиј Колташов.
Here is a map of all US military bases surrounding Iran's borders.
— Press TV UK (@Presstvuk) July 29, 2019
Q. How many Iranian army bases are on US borders?
A. NONE!#Iran #Trump #USIranTensions #PersianGulf pic.twitter.com/YyufoLmte1
У међувремену је инфлација у Ирану достигла 40 одсто. Влада покушава да се избори са тешком ситуацијом у земљи повећањем социјалних давања, плата државним службеницама и увођењем олакшица за увоз најнеопходније робе.
Након изласка САД из нуклеарног споразума, локална валута реал је изгубила вредност неколико пута и сада износи 120.000 реала за долар, што је натерало владу да размишља о увођењу друге валуте томан, која је до сада била у незваничној употреби.
Све то је последица великог пада извоза нафте последњих годину дана, чак 5 пута, са 2,5 милона барела дневно на 0,5 милиона, што је резултат деловања САД, које се неће смирити док не виде — нулу.
#Iran announces new rules to regulate #cryptocurrency market https://t.co/lQ7x2IH34Q pic.twitter.com/OL1bYORW5r
— Press TV (@PressTV) August 5, 2019
Иран се дуго уздао у подршку Европе, верујући да ће се европски политичари супротставити политици Америке. Финансијски механизам ИНСТЕКС, који су направили Брисел и Техеран за међусобне трансакције и који је почео да функционише прошлог месеца, за сада је дао мале резултате. Кроз њега је прошло свега неколико милиона евра, што је безначајно у односу на чињеницу да Техеран сваког дана губи сто милиона долара од америчких санкција.
Рат за тржишта нафте
Међутим, Иран се не предаје. Према писању „Њујорк тајмса“, још увек око 12 иранских танкера наставља да испоручује енергенте Кини и вероватно Турској и Сирији. Крајем јуна Трамп је упозорио Пекинг да прекине са том праксом, наговестивши да може доћи до повећања ризика транспорта нафте кроз Ормуски мореуз. Он је подсетио да Кина из овог подручја добија 91 одсто своје нафте коју САД „чувају“, али да могу престати с тим јер не добијају никакву компензацију.
China gets 91% of its Oil from the Straight, Japan 62%, & many other countries likewise. So why are we protecting the shipping lanes for other countries (many years) for zero compensation. All of these countries should be protecting their own ships on what has always been....
— Donald J. Trump (@realDonaldTrump) June 24, 2019
Управо у то време су и почели интензивни случајеви заплене танкера у овом подручју. Два се још увек налазе у иранским лукама, док је, како су писали медији, шест успело да се спасе захваљујући пратњи британских ратних бродова.
„САД показују да могу прекинути комуникације других држава, да могу извршити велики утицај на трговину евроазијских држава, јер је тај пут врло важан за трговину: за ЕУ, за државе индоазијског басена — за Индију, Иран, Пакистан, Турску, Египат. Овде САД показују да ако се неко буде лоше понашао, они могу све блокирати“, наводи Колташов.
Међутим, и Иран је показао да и он може све да блокира, наносећи штету америчким партнерима и стварајући сумњу код њих у праведност америчке политике.
У међувремену, САД покушавају да преотму ирански део нафтног тржишта и да га надоместе својом нафтом. Једно од предизборних обећања Доналда Трампа јесте да ће Америка од увозника постати извозник. Сам шеф руског нафтног гиганта Росњефт се једном приликом пожалио да, док Русија и чланице ОПЕК смањују производњу, Америка види агресивну политику на тржишту енергената. Очигледно покушавајући да одгризе ирански део "колача".
Након ових догађаја, азијско тржиште ће сигурно тражити алтернативне изворе испорука нафте, а власници бродова алтернативне путеве. Све то ће, како се очекује, само повећати расходе на превоз енергената.
