Парастос страдалима у „Олуји“

Пратите нас
У Цркви Светог Марка у Београду данас је одржан парастос Србима страдалим у хрватској војно-полицијској акцији „Олуја“, а затим су родбина и пријатељи у Ташмајданском парку положили цвеће на спомен српским жртвама страдалим у ратовима 1999-2000. године на простору бивше Југославије.

Председник Одбора за дијаспору и Србе у региону Скупштине Србије Миодраг Линта каже да је злочина било на све стране и да је предуслов за мир да се одустане од лажних прича о агресији Срба, да се успоставе исти стандарди за суђења за ратне злочине и да се поштују све жртве — српске, хрватске, бошњачке, албанске, преноси Танјуг.

„У Хрватској влада бесмислени, лажни мит који је потврђен срамном Декларацијом о домовинском рату, а која каже да су Србија и Срби извршили агресију на Хрватску, а да је Хрватска водила ослободилачки, праведан рат. Бројне чињенице кажу да је главни кривац за рат у Хрватској проусташки режим Фрања Туђмана који је извршио агресију на Србе у Хрватској, а Срби у Крајини су водили одбрамбени рат“, рекао је Линта.

Навео је и да би српско тужилаштво требало да почне да процесуира бројне злочине над Србима и да подиже оптужнице против припадника хрватске војске и полиције, Армије БиХ.

„Наша држава би требало да оснује и меморијални центар српских жртава деведесетих година на простору бивше Југославије и да развија културу сећања на страдале сународнике“, рекао је Линта.

У Цркви Светог Марка на парастосу жртвама била је и Мара Манојловић, која је из Клине побегла 1995. године током акције „Олуја“, а у породичној кући у Марковцима остали су њени родитељи који нису могли да оставе гроб сина који је погинуо 1992. године.

Пуна два месеца о родитељима није знала ништа, кућа им је опљачкана, стока покрадена.

Мара је са породицом била подстанар више од двадесет година, сада јој је коначно решено стамбено питање и добила је стан у Земун пољу.

У Влаховићима код Глина остала је и дедовина Николе Демоње. Имовина Демоња сада је каже — ничија.

Никола је успео да стан и локал у Сиску замени за стан у Београду и тако реши стамбено питање, те његова породица није осетила муке подстанарског живота или колективног смештаја.

Раније је сањао о повратку у дедовину, али данас више о томе не размишља јер су му у Београду деца, унуци...

„Постоји велика жал за завичајем. Са певачким друштвом певам о завичају, пишем песме. То је све што ми је остало. Док певамо плачемо, а плачу и они који нас слушају“, закључио је он.

Током хрватске војно-полицијске акције „Олуја“, која је почела 4. августа 1995. године на подручју тадашње Републике Српске Крајине, протерано је око 250.000 Срба, а око 2.000 њих је убијено или нестало.

Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала