Михајловићева и Боцан-Хаченко за јачу сарадњу Русије и Србије

Пратите нас
Министарка грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Зорана Михајловић разговарала је данас са амбасадором Русије Александром Боцан-Харченком и изразила уверење да ће у време његовог мандата две земље имати још успешнију сарадњу.

Пожелевши му добродошлицу у Србију, Михајловићева је захвалила на принципијелној подршци коју Руска Федерација и председник Путин пружају Србији, наводи се у саопштењу.

„Хвала Вам јер поштујете територијални интегритет и суверенитет наше државе. Верујем да ће за Вашег мандата наше две земље имати још успешнију сарадњу у економији и инфраструктури. Заједно са руском компанијом РЖД реализујемо један од најважнијих инфраструктурних пројеката: реконструкцију брзе пруге од Београда до Будимпеште и сви заједно можемо бити поносни на ту сарадњу“, рекла је она.

Амбасадор Боцан-Харченко је истакао да Министарство грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре има значајну улогу у свеобухватној сарадњи Србије и Руске Федерације.

„Брза пруга је пројекат од приоритетног значаја и за нас, има велику перспективу и важан је како за земље у региону, тако и за централну и југоисточну Европу. Поред тога, простора за сарадњу је много и у другим областима из ресора Министарства које водите — од ваздушног, водног, до друмског саобраћаја, али и грађевинарства, енергетике“, рекао је он.

Михајловићева је додала да Влада Србије покреће нови инвестициони циклус у којем ће Министарство имати велико учешће, те да је то прилика да покажемо досадашњу добру сарадњу са Руском Федерацијом, али и започнемо нове пројекте.

На састанку је, између осталог, договорено да Михајловићева и Боцан-Харченко у наредном периоду заједно обиђу радове на реконструкцији брзе пруге Београд-Будимпешта, које изводи руска компанија РЖД.

Потпредседница Владе поклонила је руском амбасадору у знак добродошлице азбуку у златовезу, рад жена са села, које у оквиру иницијативе Координационог тела за родну равноправност, НАЛЕД-а и Етно-мреже „Упослимо 1.000 жена“ производе традиционалне српске рукотворине, део културног наслеђа Србије.

Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала