Југ Краснојарског краја је један од најлепших кутака Сибира. На северу су тајге Евенкије, а још северније је сурови поларни Тајмир, најсевернији део евроазијског континента.
Управо се у Евенкији налази и географски центар Русије. До присаједињења Крима центар Русије се налазио на обали језера Виви, али је након кримских догађаја померен неколико десетина метара јужније.
„Главна знаменитост југа Краснојарског краја је наш природни резерват Ергаки, а ту је и Хакасија. Хакасија није део Краснојарског краја, али ниједан Краснојарац не заобилази тај регион. Ми смо веома блиски и веома волимо наше суседе. Тренутно је актуелан инвестициони пројекат ’Јенисејски Сибир‘, који обједињује три региона: Туву, Хакасију и Краснојарски крај и усмерен је на њихов развој. У овом делу Сибира издвојила бих и Шушенко село, аутентично село из 19. века, као и село Овсјанка, родно место познатог руског писца Виктора Астафијева. Такође, интересантно је видети и историјско место — град Јенисејск, један од најстаријих градова у Сибиру, који је овог месеца прославио 400 година постојања. Ако се иде ка Северу, требало би видети полуострво Тајмир, висораван Путорански плато и град Нориљск. То су невероватна пространства до којих је тешко доћи, али то вреди видети. Ако се једном тамо нађете, онда ћете то памтити целог живота“, каже Полина Гордејчук, менаџерка Туристичког информационог центра Краснојарског краја.
Још једно чудо Сибира је величанствени и моћни Јенисеј, дужине скоро 3.500 километара. Он чини природну границу између западног и источног Сибира.
„Река Јенисеј нас увек подсећа да је наша регија друга по величини у Русији, а Јенисеј је артерија која тече од југа ка северу Краснојарског краја и протиче кроз читав регион. На пример, ако седнете на брод у Краснојарску, ви можете стићи до северног краја и то је веома интересантна рута. Крстарење рекама је правац у туризму који се код нас сада активно развија. А о Јенисеју постоји много интересантних чињеница, као што је она да је наша река једна од 10 најдужих у свету“, каже Гордејчукова.
Њен омиљени кутак Сибира је језеро Бољшоје, село Парнаја у Шариповском рејону, где је провела цело своје детињство и где се увек радо враћа.
„Мислим да није прошло ниједно лето у мом животу, а да нисам тамо отишла. Ту се сваки пут враћам с љубављу и усхићеношћу. Веома волим и село Удачни, јер даје могућност да се осети сеоски живот, ужива у природи и прелепим пејзажима и посети предиван мушки манастир. Рекла бих да је тамо нешто другачији Краснојарск, а мало људи је упознало и открило његове лепоте. Оно што посебно волим у Сибиру, јесте и наш центар града Краснојарска, који се веома променио у оквиру Универзијаде, која је ове зиме одржана у нашем граду и који се и даље мења. Постао је веома пријатан за туристе — има много ресторана, барова, кафића и других забавних, али и културних садржаја. И улице су сада прелепо осветљене“, прича Полина.
Туристички водич и преводилац Анастасија Горожанкина, представница туроператера „Сајанско каљцо“, истиче да су природни резервати и сибирска природа прави бисери овог краја.
„Заправо, када ме питају шта највише волим у својој земљи, ја кажем да је то природа. Посебно бих издвојила природни резерват Столби, који се граничи са градом Краснојарском и природни парк Ергаки, на југу Краснојарског краја, а желела бих да посетим и висораван Путорански плато.“
Оно што ове две Сибирке посебно препоручују свима који посете овај крај, јесте посета сибирским бањама, односно „парним купатилима“.
„Код нас има много бањских комплекса који су на веома високом нивоу. У близини села Удачни налази се веома добра бања ’Јолки-волки‘, са широком, дрвеном бачвом. Зими смо одлазили тамо да се купамо и да идемо у сауну. Ако је температура ваздуха напољу минус 25, онда је у бачви минус 10. И након сауне, по традицији, истрчавамо на снег и потом улазимо у бачву са водом. Ту се мало загрејемо, јер је ту топлије него напољу, а потом поново трчимо у бању. Наравно, све то прате укусна јела, месо, испијање чајева са медом, зачинско биље, све врсте џемова и наравно, певање уз гитаре у забавном друштву“, прича Гордејчукова.
Горожанкина објашњава да је приликом ускакања у снег после бање најважније да он буде дубок и да није заледио.
„Ти преласци топло-хладно помало изазивају шок за организам, а имаш утисак као да те по целом телу пробадају иглице, а потом те обузима врућина. Како време пролази, осећаш као да тело гори, јер се температура враћа у нормалу и одвијају се други процеси. Али, руска бања веома лековито делује на организам“, каже Гордејчукова.
У Краснојарском крају, истичу наше саговорнице, има много интересантних садржаја, а посебно за љубитеље активног туризма. Рафтинг на реци Мани, притоци Јенисеја, или вожња санкама које вуку хаски, само су неке од авантура које се нуде у овом делу Русије.
