На листи на којој се налази 96 црногорских функционера који су од владе добили станове, према писању државне „Побједе“, на прстима једне руке се могу пребројати они којима је тај новац заиста био потребан. И док огорчени грађани који станове купују по комерцијалним цијенама не виде зашто би својим новцем издржавали партијска ухљебљавања, у јавности се отворило и питање — купује ли становима и кредитима Влада Црне Горе додатно и лојалност институција?
Наиме, на списку који обухвата функционере који су од владе добили стан само у протекле три године, налазе се предсједник Уставног суда Драгољуб Драшковић (стан од 109 м2), министар рада и социјалног старања Кемал Пуришић (стан од 92 м2), министар саобраћаја и поморства Осман Нурковић (стан од 90 м2), министар просвјете Дамир Шеховић (стан од 89 м2), државни тужилац познат по случају „државни удар“ Саша Чађеновић (стан од 75 м2), специјална тужитељка Лидија Вукчевић (75 м2), док је, према наводима медија, апсолутна шампионка актуелна предсједница Врховног суда Весна Меденица, чије је стамбено питање од 1999. године до данас држава решавала чак три пута.
Државни буџет као буђелар за појединце
Оно што је у том смислу нарочито проблематично јесте низ примјера када су државни функционери куповали или добијали по повољним условима станове, затим те станове поклањали дјеци, да би потом поново тражили стан од државе не би ли на тај начин збринули читаву породицу. Тако је држави буџет постао буђелар који се користи за гомилање личне имовине појединаца на власти.
Нажалост, списак државних функционера који су по дубини и ширини црногорске администрације добили стан је толико импозантан, да је у већини случајева теже саставити листу функционера који се нису на тај начин окористили од новца грађана. Када се томе дода да су станове махом добијали судије, тужиоци, запослени у војсци и полицији, разним директоратима, управама и осталим државним тијелима, онда постаје јасно да је у питању системски приступ црногорских власти...
Оно што обичне грађане додатно боли јесте околност да је 96 функционера који су добили стан од 2016. године само врх леденог бријега, па је невладина организација „КОД“ недавно објавила и списак функционера који су станове и повољне кредите добили у периоду 2012—2016. године за вријеме мандата премијера Мила Ђукановића. Како тренутно ствари стоје, заинтересована јавност ни приближно није у стању да утврди праве размјере нечега што многи називају „расподјелом државног плијена“...
Институциона корупција
Социолог Илија Маловић нема дилему да је у Црној Гори у ствари на сцени институционална корупција — друштвено девијантна појава где се расподјела друштвеног богатства врши уз јасну дискриминацију већине становништва, а фаворизовање људи који обављају челне функције у одређеној политичкој структури.
Он додаје да је тај феномен познат у сваком друштву, али да је ова негативна појава најзаступљенија у малим, високо контролисаним друштвима попут Црне Горе, где влада парохијална или поданичка политичка култура, и дешава се тзв. „ортачка расподјела и буразерска приватизација“ друштвене својине и добара.
„Црногорско друштво спада управо у групу друштава гдје не постоје независне институције и где се власт не мијења на изборима, а рођачко-кумовске везе су главни канал обнове кадровског апарата државе. Дванаест година од осамостаљења, Црна Гора све више личи на кастинско друштво или на оријенталну деспотију. Обистиниле су се све прогнозе да ће се независна држава Црна Гора претворити у приватну државу и посјед који контролише неколико породица. Данашња Црна Гора је политички плијен који треба да обезбиједи политичку и економску егзистенцију генерацијама са истог породичног стабла“, оцјењује Маловић за Спутњик.
Овај социолог појашњава да је последица таквог стања феномен да владајућа елита на државу гледа искључиво као на политички плијен који се задобио у политичкој арени, а који се дијели поданицима који свакодневно морају да доказују своју оданост, што се такође потврђује и на примјеру стамбене политике власти.
„Ово је и легализован мито, пошто је јасно да се станови и бенефиције дијеле управо онима који су доскора били у центру неке афере, контроверзне судске одлуке или корупционашког скандала. Ако се узме у обзир да у Црној Гори нису ни на видику толико неопходне политичке промјене, може се претпоставити да подјела станова и некретнина већ пребогатим државним функционерима неће изазвати већи политички потрес. То је још један од девијантних резултата институционе корупције. На несрећу, грађани се временом навикавају на њу и нису спремни да дигну глас против власти која је спроводи“, са жаљењем закључује Маловић.
