„Замислите да систем вештачке интелигенције који се налази у командном центру Оружаних снага Кине, након анализирања оперативних података, јави да се САД спремају да нападну Кину и предложи да они изврше превентивни напад“, рекао је Ворк.
Ворк упозорава да системи вештачке интелигенције не би требало да учествују у контроли нуклеарног оружја, јер се оно лансира према одређеним параметрима и показатељима.
У неким ситуацијама вештачка интелигенција може да одреди одређене факторе као претњу, иако нису опасни, а то је „забрињавајућа перспектива“.
Као пример се наводи руски систем „Периметар“, који може да процени сеизмичке активности као нуклеарне експлозије, након чега шаље захтев у штаб. Уколико одмах не добије одговор, може издати наредбу за лансирање интерконтиненталних балистичких ракета.
Ворк је додао да војна примена вештачке интелигенције може довести до катастрофалних последица, чак и без директног учешћа у управљању нуклеарним оружјем. На пример, то се може десити приликом употребе вештачке интелигенције током анализе обавештајних података, као и у системима за рано упозорење.
Он је закључио да примена вештачке интелигенције свакако може да буде корисна за војску, али би њена употреба морала да буде ограничена и не сме се проширити на нуклеарно оружје, јер би то могло проузроковати катастрофалан сценарио.
