Истраживање доказало: Људи су све глупљи

© Фото : Pixabay/VSRaoМозак човека
Мозак човека - Sputnik Србија
Пратите насTelegram
Од почетка деведесетих година прошлог века до данас — коефицијент интелигенције почео је да опада широм развијеног света.

Овај тренд први су приметили норвешки научници који су проучавали резултате тестова интелигенције војних регрута између 1950. и 2002. године.

Подаци из прошлог века већином су били у складу са Флиновим ефектом, али средином деведесетих он је нестао и коефицијент интелигенције почео је да опада.

Уследиле су забрињавајуће потврде новог тренда, добијене из података о интелигенцији данских регрута, потом и података из Уједињеног Краљевства, које је прикупио сам Флин.

Према студији из 2009. године — просечан коефицијент интелигенције 14-годишњих Британаца пао је за око два бода у периоду између 1980. и 2008. године, преноси „Б92“.

Гени и друштвене промене

Једнако важни за развој интелигенције су спољни фактори — окружење у којем одрастамо, исхрана, то колико смо често болесни, подстицајна и стимулативна околина, као и бројни други фактори. Интелигенција може да се упореди са висином.

Током прошлог века генерације су такође расле у све више и више, па је и просечна висина расла.

Иако се гени за висину нису мењали, као ни за интелигенцију, деца су одрастала у све здравијем окружењу, са све мање заразних болести, са све бољом исхраном и са све бољим образовањем.

Промене у друштву довеле су до другачијег испољавања гена, због којих смо постајали све виши и интелигентнији.

Контроверзни научник Ричард Лин велики је заговорник дисгенике, појма обрнутог од еугенике.

Према његовом мишљењу — до пада у коефицијенту интелигенције долази зато што људи са нижим коефицијентом интелигенције у модерном друштву имају више деце.

CC0 / Pixabay / geralt / Интелигенција
Истраживање доказало: Људи су све глупљи - Sputnik Србија
Интелигенција

Лин за пад интелигенције окривљује и имигранте из земаља у којима је просечан коефицијент интелигенције нижи него у земљама у којима је опажен пад, попут Британије, Норвешке и Данске, али најновија норвешка студија оповргла је његове тврдње, указујући на врло уверљиве аргументе да су и Флинов ефекат и његов преокрет — условљени факторима животне средине.

Норвешки научници Бернт Братсберг и Оле Рогеберг проучавали су развој коефицијента интелигенције и у појединачним породицама — између браће и сестара који припадају различитим генерацијама, и открили су да промена Флиновог ефекта погађа и породице, а не само просек целе популације.

Примера ради, брат и сестра рођени после 1990. године, између којих је десет година разлике, имаће у просеку између пола и два бода разлике, а млађе дете ће имати мањи коефицијент интелигенције.

Шта се догодило са културом младих

Норвешки научници проучили су и елиминисали све друге могућности, попут већег броја деце рођене у породицама чији родитељи имају просечан или нижи коефицијент, или утицаја миграција, за који су закључили да је занемарљив.

Интелигенција млађих генерација пада око два бода сваких десет година, и нису криви ни дисгеника, ни мигранти, већ се тај пад примећује у свакој просечној породици.

Једино преостало објашњење јесте да постоји нешто у средини у модерном друштву што децу спутава у развоју.

Флин претпоставља, иако за то још нема никаквих конкретних доказа, да је култура младих стагнирала, или да је, дословно — заглупела.

Изражава и забринутост зато што се култура младих данас фокусира примарно на мобилне телефоне, рачунаре и видео-игре, уместо на читање и међусобне разговоре.

Светска здравствена организација има још једно једноставније објашњење — пораст загађења ваздуха.

Загађење ваздуха је данас глобално, а процењује се да пораст микрочестица у ваздуху утиче на здравље чак 90 одсто светске популације.

Глобално загађење могло би да буде одговорно за успоравање и заустављање развоја младих.

Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала