Славенко Терзић: Рус у Београду није странац, као ни Србин у Москви

© Фото : АмбасадаСлавенко Терзић
Славенко Терзић - Sputnik Србија
Пратите нас
Амбасадор Славенко Терзић имао је неуобичајено дуг мандат у Москви, који су обележили веома добри односи између Србије и Русије, а ти односи су и даље све бољи и бољи.

Током готово пуних седам година био је учесник и сведок бројних сусрета на највишем нивоу, склапања бројних уговора и споразума на политичком и економском плану. Зато смо га, у разговору вођеном само дан пред повратак у Београд, замолили да сумира резултате боравка у овој пријатељској земљи и да оцени актуелне српско-руске односе.

— Ако је реч о политичким односима, оцењујем их као врло стабилне, пријатељске, у духу стратешког партнерства и узајамног разумевања и поверења. У овом анархичном и непредвидивом свету, то је данас велико достигнуће. То није ништа посебно ново, имајући у виду да иза нас стоји вишевековна блиска српско-руска, пре свега политичка, дипломатска, војна, културна и духовна сарадња. Русија пружа снажну подршку територијалном интегритету Србије, као и подршку у свим међународним организацијама и форумима. Србија, са друге стране, наставља да негује историјску традицију тих односа, о чему сведочи и непридруживање санкцијама против Русије, када су то чинили и некада блиски руски савезници. Наравно да се може ићи у јачање сарадње, пре свега економске, што је за нас врло важно. Наш извоз у Русију реално може бити већи. И српске, пре свега грађевинске, али и друге компаније, могле би имати више простора за свој рад. Тим пре што наши грађевинари граде врло квалитетно. У интересу обе земље и оба народа било би јачање културе и научне сарадње. Наравно, и информативне сарадње. Срби и Руси релативно мало знају једни о другима. Нарочито Руси о нама имају скромна знања. Имам у виду, наравно, ширу публику, иако је однос те публике према нама пријатељски и срдачан.

© Фото : АмбасадаШеф руске дипломатије Сергеј Лавров на опроштајном пријему у Амбасади Србије у Москви
Славенко Терзић: Рус у Београду није странац, као ни Србин у Москви - Sputnik Србија
Шеф руске дипломатије Сергеј Лавров на опроштајном пријему у Амбасади Србије у Москви

Шта је то што сматрате највећим успехом у својој дипломатској пракси?

— У Москву сам стигао 14. јануара 2013. године, а одлазим 15. септембра 2019. године. Поред Руске Федерације, све то време, обављао сам и дужност амбасадора на нерезиденцијалној основи у Киргизији, Таџикистану, Туркменистану и Узбекистану. Мени је тешко да из ове временске „близине“ оцењујем свој рад. Време ће бити најбољи судија. Настојао сам да проширим круг наших веза и контаката изван уско дипломатских и политичких димензија, иако је то, наравно, било приоритетно. Сматрао сам да треба исто тако радити и на другим пољима, не само на економском, него и на хуманитарном, културном, научном и информативном; што је шири круг контаката, то је и дубље разумевање. Са посебним пијететом се сећам невероватног одзива Руса за време поплава у Србији 2014. године. То је било веома дирљиво. Људи су долазили и дању и ноћу. Амбасада у Москви је тада у буџет Србије пренела више од пола милиона евра у новцу и са три авиона Министарства за ванредне ситуације је отпремила прикупљену хуманитарну помоћ. Срећан сам што смо у строгом центру Београда открили величанствен споменик руском цару Николају Другом, што је на Калемегдану откривен споменик српским и руским херојима Првог и Другог светског рата, и што смо, са друге стране, у Санкт Петербургу открили врло леп споменик грофу Михаилу Андрејевичу Милорадовичу, из познате српске породице Милорадовића. У Белгороду, при Руском државном технолошком универзитету, је отворен Институт за српски језик и културу. Сличан српски центар отворен је на Универзитету у Нижњем Новгороду. Захваљујући подршци Фонда Јелене и Генадија Тимченка и добротом директора Руске националне библиотеке из Санкт Петербурга Александра Вислија, дигитализовано је 375 старих српских књига и рукописа из ове библиотеке, које су предате САНУ. Успешно напредује осликавање Храма Светог Саве. Пре годину и по дана покренули смо иницијативу у Управи града Москве да један сквер, можда недалеко од данашње Амбасаде, буде назван — Београдски сквер.

© Фото : АмбасадаСлавенко Терзић са руским патријархом Кирилом
Славенко Терзић: Рус у Београду није странац, као ни Србин у Москви - Sputnik Србија
Славенко Терзић са руским патријархом Кирилом

Да ли негде „шкрипи“ у односима Србије и Русије? Које шансе смо можда имали, па евентуално пропустили, или их нисмо искористили на прави начин?

— Не видим да нешто „шкрипи“ у политичким односима. Као ни у другим областима, попут војно-техничке сарадње, која се развија врло успешно. Што се тиче пропуштених шанси, оне се могу односити, пре свега, на економску сарадњу. Нисмо довољно искористили повољности споразума о слободној трговини, нарочито када је дошло до увођења санкција према Русији. Економисти би дали поузданију оцену од мене, али имам утисак да нисмо као држава довољно организовано и економски наступали према Русији. Економија је данас врло битна, поготово за нас. Са друге стране, реално је било очекивати јачи руски интерес за инвестиције у Србији. Наглашавам поново важност научне сарадње, не само у области хуманистичких, него, пре свега, природних и других наука. Иницијативе од стране „Дубне“ и „Росатома“ су наилазиле на недовољно јасан одзив са наше стране.

Шта је, по Вашем мишљењу, потребно да се промени, да би се повећао број инвеститора из Русије? И какви су још путеви проширивања економске сарадње са Русијом? Који су то конкретни и најважнији пројекти на којима се сада ради?

— Потребно је да руски инвеститори покажу интерес да улажу у једну пријатељску земљу, смештену у централном делу балканског региона, да виде ту свој, не само економски, него и шири интерес. Потребна је и са наше стране пуна отвореност, као и живљи рад на предочавању економских потенцијала Србије. Било би у нашем интересу да руска држава на највишим нивоима подржи српске компаније које раде у Русији и да олакша долазак наших радника. Да „омекша“ понекад ригорозне бирократске „зачкољице“ на границама или аеродромима. Добро је познато да је за Русију, у овом моменту, приоритет у Србији — енергетска сфера. Реч је о инвестицијама НИС-а у различите пројекте, као и у изградњу магистралног гасовода „Турски ток“. Руске државне железнице, преко „РЖД Интернешнела“ раде на модернизацији српске железничке мреже, на основу кредита са почетка 2013. године. Очекујемо нови мањи кредит за изградњу диспечерског центра српских железница и за израду пројекта модернизације пруге Београд-Бар до границе са Црном Гором. Помиње се учешће руског капитала у куповини још неких важних компанија, као и евентуално учешће у изради пројекта београдског метроа.

© Фото : АмбасадаЗаменик министра иностраних послова Русије Александар Панкин разговара са Терзићем у Амбасади Србије у Москви
Славенко Терзић: Рус у Београду није странац, као ни Србин у Москви - Sputnik Србија
Заменик министра иностраних послова Русије Александар Панкин разговара са Терзићем у Амбасади Србије у Москви

Русија је данас једна развијена, модерна и напредна земља. Шта је то што бисмо могли да „препишемо“ од Руса? И по чему би требало да се угледамо на Русе и Русију?

— Упркос тешкоћама и тешком наслеђу, нарочито из деведесетих година, Русија се заиста развија као модерна земља. Она, упркос свему, функционише као организована и уређена држава, са јасним правилима и државним протоколом. Уочава се јасан државотворни концепт, заснован на вишевековним традицијама и на неговању сопственог идентитета. Видљива је вертикала државне идеје. Пажљиво се негује свест о држави и културном наслеђу. Веома ми се допада што су, упркос свим изазовима прошлих времена, наставили да успешно чувају руске библиотеке, позоришта, концертне сале, галерије, музеје, архиве, књижаре, научне часописе и многе друге чиниоце који стоје у темељима друштвене и културне свести. Жива мисија Руске православне цркве доприноси духовном препороду и васкрсавању моћне православне Русије.

Често се говори не само о пријатељству, већ и о братству наша два народа. Колико смо у ствари слични, а где су разлике?

— Опште је позната чињеница да потичемо из једног корена, па отуда и природна етничка блискост. Припадност једној цивилизацији, звала се она словенско-православна, или византијско-православна, или источно-хришћанска, са свим природним утицајима и са Запада и са Истока, сведочи о општим духовно-моралним вредностима и мотивима. Подсетићу вас на честе руске ликове у нашој књижевности и на српске мотиве у руској књижевности и уметности. Свакако није случајно да Пушкин пише четири песме о Карађорђу и његовим херојима, да Римски Корсаков пише Српску фантазију, а Чајковски Руско-српски марш и тако редом. Није случајно да пуковник Рајевски (гроф Вронски) даје свој живот за слободу Србије 1876. године. Сваке године у Амбасади Србије у Москви траје дводневна манифестација „Србија у мом срцу“, на којој деца из скоро целе Русије певају, рецитују и пишу о Србији и Србима и сликају Србију онако како је они доживљавају. Не треба, међутим, изгубити из вида ни разлике, које су се временом формирале под различитим културним утицајима и мешањима, као ни саму географију — Руси су више северни, а ми јужни народ. Али, упркос свему, када Рус дође у Београд, или Србин у Москву, они се не осећају као странци, већ као међу својима.

© Фото : АмбасадаБивши председник руске Владе Сергеј Степашин уручио је Терзићу Орден великог кнеза Сергија Александровича
Славенко Терзић: Рус у Београду није странац, као ни Србин у Москви - Sputnik Србија
Бивши председник руске Владе Сергеј Степашин уручио је Терзићу Орден великог кнеза Сергија Александровича

Сусрећете се са многим руским званичницима, историчарима, културним радницима, али и са руским народом. Какав је њихов однос према Србији и српском народу? Шта је то што најчешће говоре? Како изгледају ти сусрети?

— Увек су врло коректни, отворени, пријатељски, срдачни. То се нарочито осети код обичног света, када кренете у унутрашњост. Они не знају увек много о Србији, али је воле. Са задовољством хоћу да кажем да се никада није десило да је неки сусрет са државним чиновницима био одбијен, или са руководиоцима већих компанија, као што су „Гаспром“, „РЖД“, „Росатом“, „Ростех“, „УГМК Холдинг“ из Јекатеринбурга и многе друге. Изузетно коректан однос према нама увек показују дипломате и руководство руског Министарства иностраних послова, саветнички тим председника Руске Федерације, и многи други. На пример, „Росконгрес“, на челу са Антоном Кобјаковим, је у свако доба дана и ноћи био спреман да нам помогне у прихватању и праћењу делегација. То се односи и на руске медије, као што су „Русија Данас“, „РИА Новости“, „ТАСС“, многе радио станице, као и Руска академија наука и универзитети. Није се десило да смо се обратили ректору Московског државног института за међународне односе, а да проблем неког нашег студента није био решен.

Како наши људи живе у Русији? И какве их бриге муче? Обраћају ли се Амбасади и какву помоћ траже?

— Раније је, у време СССР-а, а и касније, било доста наших великих предузећа и доста радника. Чак су и наше преостале компаније заузеле друго место по учешћу у изградњи олимпијских објеката у Сочију. Након свих ових економских изазова, не мали број њих се повлачи. Све теже налазе посао и не могу да издрже конкуренцију. Нарочито уколико иза њих не стоји јасна држава подршка. Користим и ову прилику да се захвалим свим нашим пословним људима који су у сваком моменту били спремни да помогну Амбасади Србије. Није претерано да кажем да је та пажња била дирљива. Наши студенти се такође окупљају око Амбасаде, увек спремни да помогну. Успели смо да организујемо већ традиционалне пријеме за српске студенте и руске, који уче српски у летњој башти Амбасаде. Обично око 20. јуна. Помоћ, коју наши људи траже, углавном је конзуларне природе. Трудили смо се да увек изађемо у сусрет, иако утисак понекад зависи и од нашег радника који седи за шалтером.

© Sputnik / Јована ВукотићАмбасадор Србије у Москви Славенко Терзић са уметницима након додељивања захвалница
Славенко Терзић: Рус у Београду није странац, као ни Србин у Москви - Sputnik Србија
Амбасадор Србије у Москви Славенко Терзић са уметницима након додељивања захвалница

Какви су Ваши лични планови? Чиме ћете се бавити и шта ћете радити по повратку у Србију?

— Као што знате, наука је моје основно занимање и свакако се са задовољством враћам у САНУ. И поред великог посла у Амбасади, прикупио сам доста руских извора литературе за неколико нових књига, које ће се тицати руске балканске политике и српског питања у целини. Да ли ћу се, поред послова у Академији наука, евентуално бавити још нечим — видећемо.

Шта је најдрагоценије што носите из Русије?

— Носим велико искуство из посла којим се раније нисам бавио. Носим проширени видокруг на многа питања, о којима сам раније мање знао, а која се тичу Азије, нарочито Централне Азије. Носим мноштво мудрих мисли и идеја, које сам имао прилику да чујем од многих мојих саговорника, пре свега руских и из земаља Централне Азије, али и међу колегама у дипломатском кору. Носим мноштво лепих културних доживљаја и, нарочито, незаборавне пејзаже широке руске земље. Носим, поред осталог, и своју књигу „Стара Србија — драма једне европске цивилизације“, која је преведена на руски језик, захваљујући Фонду за историјску перспективу Н. Нарочницке.

© Уступила Амбасада Србије у МосквиПатријарх московски и целе Русије Кирил одликовао је амбасадора Србије у Москви др Славенка Терзића орденом Преподобног Серафима Саровског трећег степена за допринос у развоју односа руске и српске православне Цркве.
Славенко Терзић: Рус у Београду није странац, као ни Србин у Москви - Sputnik Србија
Патријарх московски и целе Русије Кирил одликовао је амбасадора Србије у Москви др Славенка Терзића орденом Преподобног Серафима Саровског трећег степена за допринос у развоју односа руске и српске православне Цркве.

Шта сте научили о Русији?

— Долазим у Русију скоро четрдесет година, тако да моја дипломатска мисија није била нов и први сусрет са овом земљом. Додуше, то су били углавном краћи студијски боравци и конференције. Током скоро седмогодишњег непрекидног боравка доста тога новог сам видео и сазнао. Прикупио много нових књига и часописа. Имао сам прилике да у Москви читам Грибоједова, Леонтјева, Пушкина, Хомјакова, многа лепа дела, уз историје руске филозофске и друштвене мисли. Проширио сам своја знања о Русији и Централној Азији. Захвалан сам колегама са Московског државног института за међународне односе, који су ми поверили да будем члан уређивачких одбора њихова два угледна часописа, као и колегама са РУДН Универзитета, који су ме почаствовали чланством у часопису за општу историју.

Шта ће Вам недостајати?

— Не могу Вам кратко одговорити на то питање, али много тога. Недостајаће, свакако, топлина и отвореност душе руских људи, море лепих свакодневних културних догађаја, фине беседе са бројним пријатељима, доброта и племенитост и наших овдашњих људи, богоугодни смирај у нашем Храму и у гостољубивом дому владике Антонија, широки и лепо уређени московски паркови, шетње поред реке Сетуњ и Москве, поглед са видиковца испред Универзитета Ломоносов, уз смирај московских вечери.

Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала