Успешно сте се регистровали!
Молимо вас, улогујте се путем линка који вам је послат на

Обдукције откриле нешто јако чудно код Јапанаца

CC0 / Andre Benz/Ансплеш / Јапанци
Јапанци - Sputnik Србија
Пратите нас
Јапанци су једна од најздравијих нација на свету, а њихова држава је прва по броју стогодишњака у свету. Године 2017. забележена су рекордна 67.482 стогодишњака. Њихов број већ 47 година заредом расте.

Они се поприлично здраво хране, нису гојазни, имају одличан здравствени систем и генерално поприлично су здрави.

Међутим, упркос томе, научници су утврдили да сваки осми човек у Јапану има хроничну болест бубрега, што је једна од највећих стопа оболелих од те болести у свету.

У истраживању које је спровело аустралијски Универзитет Монаш, научници су анализирали ту занимљиву контрадикцију — здравља и болести код Јапанаца.

На обдукцији су анализирали 27 бубрега Јапанаца и открили како они имају знатно мање нефрона у својим органима. Нефрони су ћелије бубрега, микроскопски филтери који уклањају отпадне материје из крви, пребацујући их у урин.

Што је нефрона мање, то су бубрези лошији у улози прочишћавања крви, а то резултира разним болестима бубрега, али има и шири утицај на цело здравље, на пример узрокује повишен крвни притисак, пише „ИФЛ Сајенс“.

На обдукцији је закључено како у бубрезима Јапанаца има око 640.000 нефрона, док на пример Европљани у просеку имају око 900.000 нефрона.

За то постоји неколико могућих објашњења. Првенствено, мањи број нефрона може бити повезан и с чињеницом да су Јапанци ситнији. Осим тога, сви појединци чији су бубрези прегледани рођени су четрдесетих и педесетих година прошлог века, а то је било време великог сиромаштва и лоших животних услова у Јапану. Због неухрањености њихових мајки, могуће је да се још у материци формирао мањи број нефрона у њиховим бубрезима, објашњава водитељ студије др Го Канзаки.

Истраживачи се надају како би низак број нефрона могао да помогне докторима у предвиђању настанка хипертензије и болести бубрега, али за то је потребно осмислити и анализу којом ће они моћи да се броје, а да претходно човек не мора да се подвргне оперативном поступку.

Без бубрега није могуће живети, јер они управљају количином воде у организму у електролитском саставу и киселошћу телесних течности, односно организма. Преко надзора над количином електролита (нарочито натријума) и телесне воде, као и регулацијом напетости крвних жила, бубрези служе као кључни орган за регулацију артеријског притиска.

Осим тога, бубрези служе и у надзору над метаболизмом витамина Д који је важан за правилно одржавање грађе костију, а помоћу хормона еритропоетина, који се ствара у бубрезима, а надзиру и производњу црвених крвних зрнаца еритроцита. Бубрежне болести су често тихе и споро развијајуће, све до поодмаклог стадијума оштећења бубрежне функције.

Све вести
0
Прво нова обавештењаПрво стара обавештења
loader
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала