Међутим, експерти су сагласни да не постоје никакве шансе да Украјина постане нова чланица Северноатлантске алијансе. Александар Шпунт, генерални директор Института за политичку анализу, истиче да НАТО не прима у чланство државе са нерешеним унутрашњим конфликтима.
„НАТО је пре свега војни блок и није му потребна земља која води војне операције на својој територији. Док конфликт постоји, чланство се не може разматрати. Са друге стране, поставља се питање — шта ће НАТО добити од приступања Украјине Алијанси? Моћну војску? Не баш. Или могућност да размести своје радаре или војне системе у близини руских граница? Ми живимо у 21. веку и то није тако важно“, рекао је Шпунт.
Шпунт додаје да речи Јенса Столтенберга не треба узимати за озбиљно. Он тврди да је генерални директор НАТО-а политичка фигура која не доноси суштинске одлуке и не решава војна питања; његов основни задатак унутар ове организације је да лепо говори и да одржава добре односе са свима.
Ко би био против?
Поред унутрашњих и територијалних спорова, Иван Коновалов, војни експерт и политиколог, наводи и природу ове организације, као још једну препреку украјинском чланству.
„НАТО је организација која доноси одлуке на бази консензуса. Ако Украјина и постане чланица НАТО-а, то ће изазвати раскол унутар војног блока. Постоји велики број држава чланица које не желе да виде Украјину у својим редовима. Ако је и приме, то значи да САД врше притисак на НАТО, а то наговештава да се Алијанса распада. Апсолутно сам уверен да би Италија, Грчка, Словачка, па чак и Пољска биле против њеног чланства. Пољска захтева од Украјине да реши проблем са бандеровцима, националистима који су криви за геноцид над пољским народом током Другог светског рата. А уместо тога у Украјини имате улице са именима главних вођа овог покрета“, рекао је Коновалов.
Многи експерти сматрају да је оваква изјава Столтенберга само покушај да се изађе у сусрет америчким жељама, али да реалне основе за чланство Украјине у овом војном блоку не постоје. НАТО се налази под војном контролом САД, којима Украјина као таква није потребна, али је посматрају као инструмент за вршење притиска на Русију.
