Влада Црне Горе упутила је у парламентарну процедуру измјене Предлога закона о избору, употреби и јавном истицању националних симбола, које је званично затражио потпредсједник Скупштине Црне Горе и посланик коалиције „Албанци одлучно“ Генци Ниманбегу.
Измјена поменутог Закона односи се на то да се укине одредба којом је предвиђено да се грађанин који на јавном мјесту истакне или употријеби заставу, грб или неки други симбол друге државе казни новчано или затвором.
Црногорским медијима је појашњено да су предложене измјене Закона у вези са сједницом која је одржана 27. децембра прошле године, када је Влада дала позитивно мишљење на предлог измјена Закона о јавном реду и миру, који је поднио посланик Ниманбегу.
Шта је тражио Ниманбегу?
Ниманбегу је тражио да се из члана 23 Закона избрише став 4, а у мишљењу које је Влада упутила Парламенту крајем прошле године се наводи да би се тиме омогућило да физичка лица на јавном мјесту истичу или употребљавају заставу, грб или симбол друге државе без санкционисања.
Члан 23 Закона о истицању и употреби јавних симбола, по којем се кажњавају лица која истичу симболе неке друге државе унутар Црне Горе, осудио је прије пар дана и Национални савјет Албанаца у Црној Гори, назвавши га „злогласним“, након што је један држављанин Албаније кажњен са 300 евра и протјеран из Црне Горе на мјесец дана због истицања албанске заставе у Бару.
Они су тада поручили да „нема и неће бити власти у Црној Гори која ће уплашити Албанце у испољавању њиховог националног идентитета кроз националне симболе, насупрот повременим тенденцијама за провокације и пријетње“.
С обзиром да је Влада након притиска албанских политичара одлучила да уђе у процедуру измене Закона о истицању државних симбола, многи аналитичари тумаче да је званична Подгорица на тај начин за мање од годину дана попустила пред притисцима албанског фактора у Црној Гори.
Хоће ли полиција да тумачи историју?
Црногорска Влада, која је подржала Ниманбегуов предлог, поднијела је ипак више амандмана који се сада односе на правна, а не на физичка лица у Црној Гори, а којима је прописано да ће се правно лице које на јавном мјесту, путем огласних и рекламних објеката и паноа, објављује непримјерене и обмањујуће садржаје који изазивају узнемиреност и негодовање грађана, казнити за прекршај казном од 2.500 до 15.000 евра.
У Владином предлогу се наводи да се непримјереним и обмањујућим садржајима који изазивају узнемиреност и негодовање грађана сматрају: нетачно изношење и негирање јасно утврђених историјских чињеница у вези са Црном Гором, изношење чињеница којима се нарушава територијални интегритет Црне Горе, величање окупације Црне Горе, сарадња са окупатором и заступање фашистичких, шовинистичких и нацистичких идеја и идеологија.
За јавност у Црној Гори нарочито је спорна општа и неодређена формулација која се односи на — „јасно утврђене историјске чињенице у вези са Црном Гором“, зато што се на тај начин долази у ризик да би полиција или судови у Црној Гори могли доћи у позицију да тумаче историјске догађаје.
Многи се питају да ли то значи да би сваки полицајац у Црној Гори морао темељно да познаје историјске чињенице, да би у пракси примијенио тако прописан Закон о јавном реду и миру. Такође, поставља се и велики знак питања — колико је то заправо незахвалан посао у једном подијељеном друштву какво је црногорско, у којем се заправо „већина слаже да се не слаже“ по већини историјских питања.
