Хандке је у интервјуу аустријском дневнику „Клајне цајтунг“ рекао да је још као мали привлачио много мржње.
Казао је да не може да разуме зашто су његови текстови неприхватљиви за породице жртава српских злочина.
„Тада је у новинама примењиван стравичан језик. Једностраност, унапред изречене пресуде, све је то било страшно. Тиме је и мој језик испао какав јесте“, објаснио је он.
Хандке је нагласио да никада није изразио никакве симпатије према Слободану Милошевићу, па ни током његове сахране.
Казао је да је посетио Милошевића у затвору, зато што га је замолио адвокат хашког оптуженика.
„Нисам имао утисак да жели да ме искористи, али ме је видео као сведока за касније, као неког ко ће писати историју. Говорио ми је о Косову пољу, да је тамо Србима рекао: ’Нико вас више неће тући‘. Мени се то није свидело. Покушао сам да му скренем пажњу, али то није било могуће“, описао је свој сусрет са Милошевићем у хашком притвору.
Негирао је да се око одбране Југославије „изгубио“.
„У животу сам се губио, понекад и са предумишљајем, али не и код писања“, рекао је он.
