„Сложена ситуација на Балкану захтева повећану пажњу. Присуство ОЕБС-а на терену не би требало да се користи за решавање проблема евроатлантских интеграција земаља региона. Неприхватљиве су било какве радње у нашој организацији које нарушавају Резолуцију 1244 Савета безбедности УН. Важно је запамтити да активности извршне структуре ОЕБС-а, укључујући његове институције, треба да буду оријентисане тако да иду у корист свих држава-чланица. Само на принципима међусобног поштовања и баланса интереса може се у потпуности открити огроман креативни потенцијал који има ОЕБС“, рекао је руски министар.
Дијалог са Европом
Москва се залаже за наставак структурираног дијалога у европском простору са учешћем војних стручњака, а Русија не види могућност за разговор о модернизацији Бечког документа о мерама изградње поверења и безбедности, који је ОЕБС усвојио 2011. године, рекао је Лавров.
Према његовим речима, приближавање војне инфраструктуре руској граници, убрзано нагомилавање војних капацитета, рекордно повећање војних расхода, праћено култивисањем слике непријатеља, подсећа на дане Хладног рата.
„Важно је прекинути овај опасан тренд, зауставити даље кретање ка конфронтацији. Потребан је позитиван паневропски програм за читав низ горућих проблема“, нагласио је Лавров.
„Ми се залажемо за наставак структурираног дијалога у којем ће учествовати војни стручњаци без политизације. Сматрамо да је дијалог важна мера за изградњу поверења, посебно када су прекинути војни контакти Русије и НАТО-а. Руски предлог за смањење напетости на контакт линији између Русије и Северноатлантског савеза остаје без одговора. У ситуацији када се уместо дијалога сусрећемо са агресивним обуздавањем наше земље, не видимо никаквог смисла да разговарамо о модернизацији Бечког документа из 2011“, оценио је он.
Бечки документ из 2011. предвиђа широку размену информација о војним снагама, планирању одбране и војним буџетима. Земље ОЕБС-а се међусобно обавештавају о одређеним видовима војних активности, позивају посматраче и врше инспекције. Циљ документа је додатно јачање поверења и безбедности међу земљама-учесницама (ОЕБС чини 57 земаља из Европе, Азије и Америке).
