Русија у НАТО-у — шанса за мир од Ванкувера до Токија

© Fotolia / David AlaryГлобус
Глобус - Sputnik Србија
Пратите нас
Амерички председник Доналд Трамп треба да позове Русију у НАТО и на тај начин развије „источну политику“ отварајући ново поглавље у руско-америчким односима, пише немачки лист „Ханделсблат“. То би довело до стварања „Алијансе мира“, која би само учврстила НАТО јер Москва више не би била противник, већ један од гаранта европске безбедности.

Ово би омогућило Вашингтону и Москви да покрену процес прерасподеле баланса у међународном безбедносном систему, који би био подржан структуром која се простире од Лисабона до Владивостока.

„То је исправна идеја и требало ју је реализовати још деведесетих година. У том случају можда не би ни било рата у Југославији и постојала би стабилна безбедносна архитектура на северној полулопти. Јељцин је деведесетих предлагао да се од НАТО-а створи велики безбедносни систем, и то не од Лисабона до Владивостока, већ од Ванкувера до Токија“, рекао је за Спутњик немачки експерт Александар Рар.

Улазак Русије у НАТО стара идеја

Како он објашњава, Русија је тада била спремна да се у потпуности укључи у овакав систем, али су Американци то онемогућили и почели са ширењем НАТО-а, што је изазвало повратну реакцију Русије.

„Идеја о новој безбедносној архитектури од Лисабона до Владивостока виси над главама, али у Немачкој њу подржавају само десничарске партије попут Алтернативе за Немачку, као и неке леве партије. Либералне елите и мејнстрим медији желе да сачувају ’трансатлантски свет‘ чију основу чине Северноатлантска алијанса и ЕУ.“
Немачки експерт наглашава да су страни, па и немачки медији против зближавања са Русијом, иако у делу америчке и европске политичке елите можемо приметити и другачије тенденције.

„Француски председник Емануел Макрон размишља о концепцији ’од Лисабона до Владивостока‘, а Трамп о савезу са Русијом против Кине. То је истина. Медији који се налазе под контролом либералних елита су против Трампа, против Макрона и на крају против Русије“, објашњава Рар.

Он додаје да није искључено да је Макрон о овој теми, чланству Русије у Северноатлантску алијансу, разговарао и са Трампом током НАТО самита у Лондону.

Англосаксонска лукавост

Руски војни експерт Александар Жилин сматра да је ова идеја интересантна са тачке гледишта глобалне безбедности, јер у том случају не би било стратешког супарништва између Европе и Русије, али да прво треба решити нека друга питања.

„Питање да ли ће Русија бити чланица НАТО-а је друго по реду, прво треба решити питање који ће бити основни циљ ове организације, јер од момента њеног оснивања до данас, основни задатак НАТО-а био је конфронтација, прво са Совјетским Савезом, а сада са Русијом“, објашњава експерт.

Жилин додаје да, ако анализирамо ситуацију из перспективе односа садашњих руских власти према Европи, НАТО-у и Америци, можемо закључити да су председник Владимир Путин и садашња либерална влада отворени за дијалог и сарадњу. С друге стране, он упозорава да се треба са опрезом односити према овој идеји, како се не би упало у замку која је производ англосаксонске лукавости.

„Замислимо да Русија постане чланица НАТО-а и преузме на себе сва права и све обавезе, а затим САД реше да униште свог главног конкурента — Кину. Лако је испровоцирати конфликт. Тада ће САД, и Англосаксонци у целини, гурнути Русију и Кину у конфликт, што је и њихова стратегија да подгревају ратове“, рекао је војни аналитичар.

Без обзира на спремност садашњих руских власти на дијалог и сарадњу са НАТО-ом и ЕУ, Жилин објашњава да треба бити опрезан јер се ова структура налази под руководством САД. Иако се у званичним документима Северноатлантске алијансе, наглашава потреба за консолидованом позицијом, тешко да се узимају у обзир ставови једне сиромашне Летоније, а може се и рећи да државе-чланице делимично губе свој суверенитет и пружају могућност да њима неко командује.

Подршка Макрону

„Класици су говорили ― ако потпишете уговор са Англосаксонцима, он није вредан ни папира на коме је написан. Пример је Споразум о мерама за даље смањење и ограничење стратешког офанзивног оружја (СТАРТ 3). А поставља се питање како је уопште могуће да се неко тако односи према споразумима од стратешког значаја“, рекао је војни експерт.

„Ханделсблат“ доказ да идеја о сарадњи са Русијом почиње да се развија на западу

Интересантнији од саме идеје стварања „Алијансе мира“ и учешћа Русије у НАТО-у јесте тренутак у коме се она појављује у немачкој штампи, која је последњих година антируски оријентисана.

Немачки експерт истиче да „Ханделсблат“ вероватно жели да представи објективну тачку гледишта о будућој Европи, која се истовремено развија и у Француској, али је још увек прерано.

„Ханделсблат“ су озбиљне новине, које вероватно на овај начин желе да пруже подршку Макрону и покаже да ова идеја почиње да се озбиљно развија на Западу. Неке ствари се покрећу, али то још увек није масовни покрет. ’Франкфуртер алгемајне цајтунг‘, ’Зидојче‘, ’Шпигл‘, с друге стране, стално окривљују Русију за све грехе. Али логика у овој идеји свакако постоји“, рекао је Рар.

Руски војни аналитичар Александар Жилин објашњава да су у Европи почели да се одвијају занимљиви процеси, док је Трамп заузет изборима и не занима га шта се догађа у свету.

„Макроново понашање из прозападне перспективе је прилично екстравагантно. Он је давао изјаве о потреби зближавања са Русијом, а сада је пробни корак учињен и у Немачкој. Мени се чини да су европске државе спремне да уцењују САД приближавањем Русији или закључивањем билатералних споразума“, истиче експерт.
Руски експерт се нада побољшању односа са Западом у свим сферама, јер ниједна ракета не може допринети безбедности као што могу добри економски и политички односи.

Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала