САД седе на дужничкој бомби

© AFP 2023 / Timothy A. CLARYДисплеј са јавним дугом САД на Тајмс скверу у Њујорку
Дисплеј са јавним дугом САД на Тајмс скверу у Њујорку - Sputnik Србија
Пратите нас
Укупан дуг компанија регистрованих на америчким берзама, достигао је десет билиона долара, што је права дужничка бомба и много више од хипотекарног „балона“ који је изазвао глобалну кризу 2008. године. Економисти упозоравају: Сједињене Државе чека највећа дужничка катастрофа и немогуће ју је зауставити.

Од 2008. године корпоративни дуг САД повећао се за 52 одсто, на десет билиона долара, а то је 47 одсто БДП-а државе. Уз то, аналитичари сматрају да је ова процена прениска.

„Додајте обвезницама дуг малих, средњих, породичних предузећа и других компанија које нису котиране на берзама. То је још 5,5 билиона. Значи да је општи корпоративни дуг САД тренутно 15,5 билиона или 74 одсто БДП-а“, констатује амерички „Форбс“.

Банкрота све више

Не чуди што је банкрота све више. Према проценама водеће инвестиционе банке „Голдман Сакс“, банкроти на тржишту корпоративних обвезница са високим приходима, ове године ће достићи највиши ниво, од кредитне кризе 2008. године.

Ситуацију отежава то што велики део обвезница има веома низак ниво поузданости, само један корак више од „смећа“. Према подацима финансијске компаније Стандард енд Пур, сада се у рукама инвеститора налази скоро четири билиона долара таквих обвезница. Стручњаци објашњавају да низак квалитет корпоративног дуга тешко да ће довести до рецесије, али у условима финансијске кризе повећаће проблеме у америчкој економији.

Поред тога, чак су и крупне корпорације толико ограничене средствима, да им је тешко да исплате своје дугове.

Седимо на бомби која још није експлодирала и не знамо када ће се то десити“, истиче Емре Тифтик, специјалиста за дугове са Института за међународне финансије. „Суочићемо се са таласом банкрота, најстрашнијим икада“.

Да ли је све под контролом

Систем савезних резерви САД (ФЕД) тврдио је у августу да износи рискантног корпоративног дуга немају ништа заједничко са огромним хипотекарним дуговима, који су били разлог финансијске кризе 2008. године.

„То су различите ситуације. Корпоративни кредити су структуисани сигурније од хипотекарних хартија из двехиљадитих, и банке су у стању да се носе са ризицима“, рекли су аналитичари ФЕД-а.

С друге стране, указује „Њујорк тајмс“, америчка Централна банка „не верује баш у последице могуће економске кризе у кредитном сектору економије“.

Уз то, управо су ФЕД главни кривац за пораст корпоративног дуга. Након кризе 2008. године, регулатор је спустио каматне стопе до нуле и дуго их је држао на историјском минимуму. Као резултат тога, нежељени ефекти су били превелики.

Доба јефтиног новца и зомби компанија

„Ово доба јефтиног новца годинама је држало „до гуше у дуговима зомби компаније“ (непрофитна предузећа са дуговима) на површини, које би пропале да су стопе на прихватљивим нивоима“, кажу аналитичари немачког финансијског гиганта „Алијанс“.

Прошле године, стручњаци „Голдман Сакса“ упозорили су да пооштравање монетарне политике ФЕД-а не оставља „зомби компанијама“ шансу за опстанак: нови кредити су прескупи, а нема новца да се исплате стари. Обиље „живих мртваца“ је прави подстрек нове раширене кризе.

Страхове узрокује оптерећење дуговима не само компанија већ и савезне владе. Средином новембра амерички државни дуг достигао је 23 билиона долара, а буџетски дефицит премашио је билион. Недавно је шеф ФЕД-а Џером Пауел уверавао, говорећи буџетском одбору Представничког дома Конгреса, да ни велики дуг ни велики дефицит не представљају директну претњу. Према његовим речима, статус долара, као глобалне резервне валуте, помаже у „спречавању било каквих проблема“.

Пауелов оптимизам не деле сви чланови ФЕД-а.

На пример, Банка федералних резерви Сент Луиса објавила је у новембру документ под називом „Разговор о националном дугу“, који јасно имплицира да политика ФЕД-а може изазвати економски колапс.

Експерти банке посебно подсећају да јавни дуг постаје проблем када расте брже од БДП-а. А према проценама буџетског одбора, у наредним годинама биће управо тако.

По правилу, влада не треба у потпуности да исплати државни дуг, јер се он рефинансира. Али ако власници државних обвезница ситуацију сматрају нестабилном, одбиће нове кредите. У овој ситуацији Централна банка укључује штампарију за откуп обвезница са тржишта. Бесконачни раст биланса ФЕД-а поткопава поверење у долар и на крају резултира кризом државног дуга, кажу аналитичари.

Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала