Санкције су своје одрадиле, али то је ипак само један од узрока нереда широм Ирана, каже доцент на Универзитету хуманитарних наука у Москви Сергеј Серјогичев.
Спољнополитички коментатор Борислав Коркоделовић истиче да су санкције у Ирану „константа“ и подсећа да су у овом или оном виду оне на снази против те земље од 1979. године и упада радикалних студената у америчку амбасаду у Техерану.
„Тада су Американци увели санкције Ирану и до данас се тај интензитет само мења. Иран је — и као друштво, и као држава, и као привреда, научио да живи под санкцијама, које су увек у позадини и увек у одређеној мери утичу на ситуацију у земљи“, објашњава Коркоделовић.
Нереди у Ирану букнули су у новембру у скоро стотину градова због повећања цене бензина, али су демонстрације исполитизоване, са захтевима за смену власти.
Гореле су банке, аутомобили и на десетине зграда, иранска Револуционарна гарда је деловала оштро, ухапсила велики број људи, а нереди су однели и људске животе.
Техеран сада поручује да ће тужити САД због грађанских немира и захтевати одштету од 130 милијарди долара.
Америчке санкције уплашиле и европске компаније
Серјогичев истиче да су санкције, очекивано, погоршале економску ситуацију у Ирану јер се читав ирански буџет заснива на нафти и гасу, а европске компаније уз то страхују да ће бити погођене америчким санкцијама и принуђене су да не улажу у Иран.
„Али, то је само један од разлога лоше ситуације у Ирану јер велики део новца одлази на оружане снаге“, рекао је он.
Како каже, разлог је и лоша економска политика, иако је тешко извршити диверсификацију привреде под санкцијама.
Серјогичев указује да има и земаља које немају гас и нафту а ипак су некако излазиле на крај с проблемима иако нису биле под санкцијама.
Потребна диверсификација привреде
Иранско руководство није, међутим, ни планирало да изврши диверсификацију економије, већ се ослонило на то да ће санкције бити укинуте, да ће новац потећи од продаје нафте и гаса и да ће све бити у реду.
Мислили су, каже, да ће када буду укинуте санкције живети као неке заливске земље — Саудијска Арабија, Катар, Уједињени Арапски Емирати, али то се није догодило.
Коркоделовић, међутим, сматра да је Иран развио стратегију како да у значајној мери ублажи санкције ослањајући се на домаћу производњу, а последњих година све више разгранавајући националну привреду.
„Привреда Ирана успела је да се од монокултурне претвори у мање-више стабилизовану привреду“, наводи Коркоделовић и скреће пажњу на то да актуелна влада неолибералне оријентације предузима кораке који нису популарни, између осталог и повећање цене бензина за 50 одсто.
„Ту меру је предузела, како је објашњено, свесна опасности да то може да изазове немире да би прикупљене паре могла да дистрибуирају као субвенције најсиромашнијима. Али пи-ар није био добро одрађен“, оцењује Коркоделовић.
Ирански нуклеарни програм
Подсетимо, Трамп је својевремено размишљао и о нападу на Иран, али се Вашингтон уместо тога определио за санкције, које подразумевају забрану извоза нафте и гаса, као и низ финансијских ограничења. Разлог за увођење санкција је био ирански нуклеарни програм и тврдња САД да Техеран може да развије нуклеарно оружје.
С друге стране, Иран би, иако то званично не каже, волео да буде као Северна Кореја, којој је чланство у „нуклеарном клубу“ гаранција да је нико неће напасти.
„Руководство Ирана је лако разумети јер без нуклеарног оружја Иран ће постати лак плен, или можда не лак, али свакако плен“, каже Серјогичев, али додаје да Иранци сада немају нуклеарно оружје, а опет их нико их не дира.
„Има, наравно, лудих глава у Вашингтону које позивају да Иран буде ослобођен онако како су Американци ослободили Ирак“, каже експерт.
Серјогичев упозорава да би Американци, ако би се усудили на тако нешто, од Ирана направили други Ирак. То би онда изазвало ланчану реакцију у региону.
Зато Американци сада уопште не разматрају војну операцију против Ирана, каже он, а као други фактор наводи предстојеће америчке председничке изборе.
„Трамп има једноставну стратегију — он на свему зарађује новац. Америка мора да зарађује новац, а војне операције нису зарада, него трошкови. И зато Трампу не одговара да почиње рат против Ирана, јер то доводи у ризик његове шансе да буде поново изабран“, уверен је Серјогичев.
