Намеру да одустане од подршке Фонда најавио је почетком новембра и председник Молдавије Игор Додон, а влада Белорусије је ограничила сарадњу само на техничке консултације. Чак је и министарка финансија Украјине обећала да ће прекинути сарадњу са овом међународном организацијом до 2023. године. ММФ очигледно више није спас за слабе економије.
Спотаћи се два пута о исти камен
Нови председник Аргентине има практично немогући задатак, тј. да исправи све што је нагомилао његов претходник Маурисио Макри, који је узимао кредите од ММФ-а, због чега се државни дуг повећао до 300 милијарди долара. Поређења ради, прошле године БДП државе, према подацима Светске банке, износио је 518 милијарди.
Фернандезов први корак у правцу спасавања националне економије јесте план да одустане од даљих кредита од ММФ-а да не би још више увукао државу у ропску зависност због дугова.
„Траба да решим велики проблем са дуговима, зар да тражим још 11 милијарди? Хоћу да престанем да тражим да бих могао да исплатим све“, рекао је недавно аргентински председник.
Финансијске потешкоће Аргентине одједном су се погоршале 2015. године, када је председник Макри, ступивши на власт, покушао да превазиђе економску кризу уз помоћ „неолибералних реформи”, тј. да створи слободно тржиште, приватизује предузећа и смањи улогу државе у економији. Није успео да се сам избори са тим и зато је затражио 57 милијарди долара од ММФ-а.
Од тога га није одвратила ни чињеница што је Аргентина крајем прошлог века већ имала потешкоћа због ММФ-а. Министар економије Доминго Каваљо је деведесетих година прошлог века покренуо програм либералних реформи, у оквиру ког је ослободио стране инвеститоре од пореза.
Страни бизнисмени су се упутили у Аргентину, а ММФ је дао кредите за исплату старих дугова. Али након што је суседни Бразил девалвирао своју валуту, инвеститору су одлучили да пређу тамо и оставе Аргентину без ичега. Из ММФ-а су изјавили да се држава не може спасити од финансијског краха и одбили су да јој дају наредну траншу кредита.
ММФ одобрава кредите само у комбинацији са препорукама за реструктурирање економије дужника, које је он обавезан да стриктно поштује. Ово је и била главна економска грешка Макрија.
Уместо да помаже националном бизнису и отвара нова радна места (као што је то било у Јужној Кореји), влада Аргентине је подигла кључну стопу Централне банке на 60 процената, и тиме предузетнике лишила финансирања. Истовремено, према савету Фонда, смањени су социјални трошкови, што је довело до повећања комуналних трошкова 15 пута.
Све се завршило социјалном катастрофом. Знатно се погоршала демографска ситуација, стопа наталитета је опала, а емиграција се повећала невероватном брзином. Штавише, због смањења буџета за здравство, држава је доживела највећу епидемију малих богиња од почетка века.
„Већ је званично регистрован 61 случај заразе малим богињама, зато што је влада морално пала и дошла до тога да одустане од вакцинације становништва. Све ово је резултат тога што с по сваку цену прати план ММФ-а. Морамо хитно да поправимо ситуацију“, написао је председник Фернандез на Твитеру.
Стандардни сценарио
Економисти, нимало случајно, пореде Маурисија Макрија са бившим украјинским председником Петром Порошенком. И он је пошао истим путем. Уље на ватру је додала политичка ангажованост неких економских одлука Кијева: одуставши од испорука гаса из Русије, Украјина је наставила да купује руско гориво, али три пута скупље и преко европских трговаца. Уз то, влада је на захтев ММФ-а морала да либерализује цене гаса за становништво.
„ММФ је указао да цена гаса за становништво треба да буде тржишна. Па онда обезбедите плате, минимум потребан за живот, као и радна места, да би то одговарало могућностима тржишног живота.
„Треба или да слушамо ММФ, или да размишљамо о интересима наших људи. Сматрам да власт мора да размишља о нашим људима и да делује на основу њихових интереса. Али власт за сада размишља и испуњава ’листу жеља‘ ММФ-а“, негодује народни посланик Украјине Виктор Медведчук.
Ефекат таквих мера не би био толико лош да је Порошенко на почетку обезбедио раст малих и средњих предузећа, а сходно томе и раст прихода становништва. Али он је само подигао цене комуналије, потрошња грађана је опала, и држава је потонула у економску кризу.
У Кијеву су свесни да ће резултати даље сарадње са ММФ-ом бити никакви, али за сада се не могу ослободити тог терета. Крајем новембра министарка финансија Оксана Маркарова саопштила је да Украјина намерава да заврши рад са Фондом 2023. године, како је објаснила, да Украјина „не био постављала питање када ће добити нову траншу кредита, него да може сама себи да обезбеди потребна средства ”.
Проблем је у томе што Кијев планира да се до краја године договори са ММФ-ом о новом трогодишњем програму кредитирања. Један од кључних услова зајмодавца је укидање мораторијума на продају пољопривредног земљишта, укључујући и стране инвеститоре.
Својевремено се и Аргентина одлучила на сличну „земљишну реформу“. Као резултат, странци су купили 75 одсто земље, а скоро сви локални сељаци остали су без парцела.
У Кијеву не сумњају да се неће моћи носити с великим исплатама спољног дуга у 2019/2020. години ако приходи од транзита руског гаса нестану из буџета. Зато је актуелни шеф Министарства енергетике земље Алексеј Оржељ почетком децембра изјавио да треба мењати руководства „Нафтогаса“.
То се најпре односи на актуелног директора „Нафтогаса Украјине“ Андреја Кобољева, који је био неуспешан у трилатералним преговорима о транзиту. „Гаспром“ му је предлагао да се врати на директне испоруке са попустом од 25 одсто у односу на цену коју Кијев сада плаћа за тај исти гас. Али он је одбио. Сада председник Владимир Зеленски мора лично да разговара о томе са Владимиром Путином на предстојећем сусрету у „нормандијском формату“.
Стручњаци су уверени да ММФ неће тек тако дозволити да шеф „Нафтогаса“ буде смењен, јер то не одговара плановима Фонда, а због расула могли би да профитирају западни инвеститори.
