Помаму око додатака исхрани и витаминских комплекса научници не подржавају и саветују да не трошите новац на њих без преке потребе, пише у „Аналима интерне медицине“.
Мода здравих додатака исхрани
Име Линуса Полинга седамдесетих било је познато не само уском кругу научника, већ и широј јавности: два пута је добио Нобелову награду – као хемичар и као јавна личност. Његов ауторитет је био неспоран, па када је написао књигу у којој тврди да је витамин Це ефикасан у превенцији и лечењу прехладе, одмах је постала бестселер.
Чињеница је да је сам Полинг због болести бубрега био приморан да се придржава строге дијете, а када је ујутро почео да додаје витамин Це свом соку од поморанџе, заиста се осећао боље. Као резултат тога, научник се не само заљубио у овај витамин, већ је успео да убеди јавност да је у стању да он излечи чак и озбиљне болести, попут сиде и рака. Сулуда потражња за витаминима одмах је створила нову тржишну трку.
Иако је бескорисност витамина Це у лечењу болести више пута доказана, идеја о дивној пилули са тренутним дејством је била изузетно атрактивна. То је довело до чињенице да је у 2016. обрт на светском тржишту биолошки активних адитива износио 132,8 милијарди долара, а до 2022. године, према предвиђањима, он ће се приближити 220,3 милијарди долара.
Шта су додаци исхрани
Додаци исхрани су супстанце које се користе за јачање здравља: спречавање болести, одржавање имунитета и побољшање рада унутрашњих органа. Они могу да укључују аминокиселине, антиоксидансе, пробиотике, као и витамине и минерале у дозама које немају изразит ефекат на организам. Додаци се продају у облику комплекса за јачање имунитета, капсула против старења, средстава за мршављење, побољшање памћења и радне способности, „таблета за лепоту“. Често имају атрактиван облик и паковање и рекламирају их познате личности.
За разлику од лекова, са значајном дозом активне супстанце у саставу, који се подвргавају озбиљним лабораторијским тестовима, додаци исхрани су прехрамбени производи и немају јасне стандарде за производњу и контролу.
Није доказана ефикасност и безбедност додатака исхрани
Постоје докази да додаци попут кофеина и креатина помажу телу да издржи интензиван стрес. Али већина додатака исхрани је бескорисна или штетна, или њихова ефикасност и сигурност нису доказане. Колаген неће учинити кожу чвршћом, омега-3 неће побољшати рад срца и крвних судова, а коензим К10 неће смањити притисак. Штавише, према закону, додаци исхрани не би требало да садрже супстанце у дозама које могу имати значајан утицај на организам, у супротном би морали да буду регистровани као лекови.
Састав прехрамбених додатака на етикети често не одговара стварном стању
Будући да током регистрације и производње дијететски додаци имају мање строге захтеве од медицинских производа, произвођачи им додају лекове и забрањене супстанце, а да то не помињу на паковању. На крају крајева, како би купци осетили ефекат, мора постојати нешто у саставу што заиста делује. Управа за храну и лекове (ФДА) на црној листи наводи додатке исхрани који садрже супстанце попут антидепресива флуоксетин, дијуретски фуросемид и лаксативни фенолфталеин, а све то може бити штетно.
Независни тестови показују да састав додатака исхрани често не одговара дозирању назначеном на етикети (са просечним одступањем од 38 одсто), а такође садржи тешке метале, као што је олово.
Ако је исхрана уравнотежена, ништа друго не треба предузети
Постоје стања у којима се витамини не могу одбацити – током трудноће, дијета и неких болести. У тим случајевима витамине треба да пропише лекар на основу тестова. Али не треба их узимати здраво за готово, „ради превенције“, нити их појачавати зими и у пролеће јер нема сезонског недостатка витамина.
Уместо куповине додатака исхрани и мултивитамина, стручњаци препоручују да више пажње посветите храни. Једите различите ствари: воће, поврће, млечне производе, јаја, месо, живину, рибу, махунарке, коштуњаве плодове, житарице – и будите сигурни да радите све што је потребно за ваше здравље.
