Ранкић је био најпознатији по улогама Николе Калабића у мини ТВ серији „Последњи чин“ и Жарка Попаре у ТВ серији „Срећни људи“, емитованим на ТВ Београд и РТС-у.
Ранкић је рођен у Дервенти (БиХ) 1935. године.
Био је првак Београдског драмског позоришта, сатиричар, драмски писац, редитељ, афористичар и песник.
Остварио је 26 улога на филму и телевизији и више стотина на радију, а био је познат и по изванредним интерпретацијама поезије на бројним књижевним вечерима.
Ранкић је био члан Удружења драмских уметника Србије, Удружења књижевника Србије, Удружења драмских писаца Србије, Удружења књижевника Републике Српске и почасни члан Београдског афористичарског круга.
Позоришну каријеру започео је у Народном позоришту у Сарајеву, чији је члан био до 1960. године.
У Малом позоришту Сарајево био је од 1971. године, у Савременом позоришту Београд од 1961-1975. године, а у Београдском драмском позоришту од 1975-1999. године.
Прву телевизијску улогу добио је у филму „Сектор Д“ 1962. године, а наредне године појавио се у телевизијској серији „Шест свечаних позивница“.
Аутор је драмских дела „Калемегданци“ и „Скретница“. „Калемегданци“ су у његовој режији постављени на сцени Београдског драмског позоришта.
Ранкић је аутор збирки песама „Аорист“ и „Ексер“ (2006).
Објавио је и књиге афоризама: „Довиђења, како сте?“ , „Афоризми“, „Балкански нервчик“, „Овде киша, али и Србија“ и „Код цара у подне“.
Афоризме је објављивао у дневним новинама и часописима „Рефлектор“, „Експрес Политика“, „Вечерње новости“, „Политика“, „Отаџбина“, „Кафане“...
Више од 15 година био је стални сарадник „Ошишаног јежа“, у којем је објављивао афоризме у рубрици „Балкански нервчик“.
У „Вечерњим новостима“ је осамдесетих година прошлог века имао сатиричну рубрику „Афоризми једног глумца“.
