„Црква Христова, независно од тога ко су њени вјерници, прије свега је црква Божја, наставак двије хиљаде година традиције. Једна секуларна држава хтјела би да се понаша према Цркви на начин на који то није ни крштена држава у вријеме краља Николе. Тада су они разликовали имовину цркава и државе. То је све било до 1918. године“, изјавио је Амфилохије.
Сматра да би Црна Гора, која данас стреми Европи, требало да поштује да оно што је комунистички систем одузео од цркава, да се изврши реституција, односно да све што је одузео од цркве буде враћено.
„Да би онда могао да се донесе један нормални, европски, изворни закон. А по овом закону, цркву не називају црквом. Ово није вјерска заједница, него Христова црква. То је прво што тражимо“, казао је Амфилохије и поновио захтјев да се Цркви и вјерским заједницама врати „оно што је одузето, да не кажем опљачкано“.
„Она црква која је створила ову државу је игнорисана и покушава се предочити јавности да смо ми неки уљези овдје само зато што се она зове Српска православна црква. Неприхватљиво је да се чак и региструје нешто што није црква него НВО, племенско-партијска, да тако кажем. Таква заједница угрожава вјековне цркве“, додао је црногорски митрополит.
Поручио је да су на Сабор 21. децембра позвани сви, јер то је сабор мира и заједништва. Амфилохије је позвао на саборност, на братску слогу и на помирење.
„Кад је постало извјесно да ће Закон бити на дневном реду, Митрополија црногорско-приморска организовала је молитвени сабор у јуну, који је изразио јасан став да ће се бранити цркве и гробови наших предака. Владика Јоаникије је планирао да организује још један такав сабор, тако да је овај сабор наставак Тројичинданског сабора“, казао је Никола Пејовић из Митрополије црногорско-приморске.
Јоаникије: Бранићемо наша права
Владика Јоаникије позвао је сав народ добре воље да дочека у Никшићу Светог Василија Острошкога.
„Да се помолимо пред његовим ћивотом, да се духовно оснажимо, да се заситимо љубави Божје и заједништва. Најважније је да сви добијемо благослов и да се сви препородимо, а онда кад то учинимо, онда ћемо љепше и разговарати“, казао је Јоаникије.
По његовом мишљењу, Закон о слободи вјероисповијести се само тако зове. „То је удар на нашу вјеру, на православље, са намјером да се наша вјера понизи у односу на друге“.
„Не можемо подржавати то да будемо дискриминисани у нашој држави. Нека су дали сва права другим вјерским заједницама, а да се нама отима. А ко нам отима? Онај ко се представља као онај који поштује законе. Ми смо свјесни својих права и положаја. Ми ћемо та права бранити. Пошто је дијалог изостао, ми и овога пута позивамо на дијалог. Ми се не боримо против власти, него против безакоња“, поручио је Јоаникије и додао:
„Не можемо ми одустати од одбране својих светиња, својих права. То је нама скупље од живота, то је одговорност и према Богу и према људима. Ми не тражимо повластице у односу на друге вјере, него само оно што је другима обезбијеђено“.
Закључио је да дубоко вјерује да са Светим Василијем долази и благодет, да то свима треба и да то свима нуде.
Подсјетимо, Влада је утврдила иновирани Предлог закона о слободи вјероисповијести или увјерења и правном положају вјерских заједница којим се, како тврде, у потпуности прихватају смјернице Венецијанске комисије.
О Предлогу закона посланици ће расправљати 24. децембра.
