„Ми инсистирамо на институционалном ставу по том питању. Ни у Уједињеним нацијама, ни у Европској унији нема белгијског или аустралијског језика, што те земље и становници нормално доживљавају. Потребно је разјаснити питање заједничке историје, док је све остало беспринципијелност Бојка Борисова пред Бриселом“, изјавио је Петков.
Према његовим речима, на тај начин Скопље ускоро може почети да поставља и територијалне захтеве.
„Територијалне претензије су само питање дана“, нагласио је политичар.
Почетком децембра, Македонска академија наука и уметности усвојила је Повељу о македонском језику, у којој је тај језик окарактерисан као независни књижевни језик, којим се званично говори у земљи. То је изазвало оштре критике Бугарске академије наука (БАН).
Странка ВМРО-Бугарски национални покрет, која критикује захтеве Скопља у вези са језиком и заједничком историјом, такође се огласила поводом усвајања те повеље.
„Македонац и Бугарин су две речи које значе једно те исто. Због тога позивамо нашу браћу са друге стране границе да не претерују“, наводи се у саопштењу странке од прошле недеље.
