Треба ли Србија да уђе у ЕУ — шта су рекли кандидати за председника Хрватске

CC0 / / Србија Хрватска - заставе
Србија Хрватска - заставе - Sputnik Србија
Пратите нас
Кандидати за будућег председника Хрватске, који су на ХРТ-у имали прилику да размене различита мишљења, имали су различите ставове о томе да ли Србији треба блокирати улазак у ЕУ, али и да ли треба поставити ћириличне табле у Вуковару.

Актуелна председница Колинда Грабар-Китаровић изјавила је синоћ да ће Хрватска инсистирати на испуњавању свих критеријума за Србију, која, како је рекла — „мора да се суочи са својом прошлошћу“ и да не враћа Други светски рат, него „да доживи катарзу онога што су урадили Хрватској и другим суседима“.

„Апсолутно ћу инсистирати на проналаску несталих пре уласка у ЕУ“, рекла је Китаровићева.

Мирослав Шкоро је рекао да неће дићи руку за улазак Србије док се не реше питања несталих, границе, ратне одштете, културног блага и архива који се налазе у Београду, пренео је синоћ ХРТ.

Зоран Милановић је казао да је питање да ли Хрватска има интерес да то уради.

„Са чланицама бивше Југославије у робној размени имамо 30 одсто извоза. Једно је Вучић, друго је Србија“, рекао је Милановић.

Иван Пернар је казао да не мрзи ни Србе ни Србију и да их сматра братским народом, али да се противи уласку Србије у ЕУ из љубави према њима, јер то може да доведе до „демографског слома и економског уништења“.

Далија Орешковић сматра да Хрватска треба да се пита о уласку Србије у ЕУ, јер њеном политичком сценом управљају исте структуре као и у Хрватској.

Анто Ђапић је рекао да је српска политика непромењива према Хрватског од рата до данас, и да о уласку Србије треба да се пита народ у Хрватској на референдуму.

Једно од питања за председничке кандидате било је и да ли треба поставити ћириличне плоче у Вуковару, а Грабар-Китаровићева се упитала зашто се форсира ћирилица пре задовољења правде и додала је да прво треба решити кажњавање ратних злочинаца, па онда говорити о ћирилици.

Мирослав Шкоро је рекао да становници Вуковара о томе морају да одлуче, док је Зоран Милановић истакао да је то питање идеалан терен за трговце мржњом и да је то, пре свега, питање закона и владавине права.

Анто Ђапић сматра да је ћирилица провокација која траје годинама и да ће тај проблем решити промена Устава, а Далија Орешковић да то налаже Устав и да ће постављање ћириличних табли научити младе да поштују друге културе.

Свих 11 кандидата одговарало је на различита питања, између осталог и о односу према БиХ, мигрантима и заштити граница.

Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала