Жеље Американца да се не потпише никакав договор Украјине са Русијом о транспорту гаса биле су нереалне и зато је то пораз Америке која губи Европу у стратешком смислу. То заиста може довести до приближавања ЕУ и Русије, али може и повећати енергетску безбедност Eвропе, коментарише Владислав Гињко, професор на Руској академији за националну економију и јавну управу.
Договор о гасу користан Украјини
Иако је Украјина од почетка ове „гасне кризе“ заузела прилично оштар став, украјински званичници су ипак признали да би евентуално обустављање транзита руског гаса имало изузетно негативе ефекте на украјинску економију, која би могла да изгуби око 2 процента БДП-а.
Демонтажа украјинског гасног система приморала је Украјину да постигне договор са Русијом.
Колају приче да је споразум који је постигнут између Русије и Украјине о транзиту гаса резултат притиска под којим се нашла Украјина због наводног почетка демонтаже украјинског гасног система, али и чињенице да ће у случају да договор не буде постигнут, транзит бити у потпуности обустављен.
Демонтажа украјинског гасног транспортног система
Богдан Беспаљко, члан Савета за међунационалне односе при председнику Русије, осим чињенице да уговор ускоро истиче, наводи и друге могуће разлоге који су допринели ефикасном и брзом решавању проблема уз посредовање Европске комисије.
„Колају приче, иако постоји могућност да то није сасвим тачна информација, али она одлично осликава атмосферу преговора, да се део украјинског гасног транспортног система демонтира. Ове приче могу да буду одраз реалних догађаја, а можда је реч и о информацији која је пласирана како би се извршио притисак на Украјину“, рекао је Беспаљко.
Према његовим речима, овај договор је општи, јер не садржи детаље о количини гаса, ценама, ни могућим попустима са руске стране. Ипак, ово се може тумачити као својеврсна предаја Украјине и спремност на компромис.
„Позиција Украјине је на почетку била бескомпромисна, оштра. Међутим, ’Северни ток‘ се завршава, Немачка лобира, Данска је дала одобрење и он ће бити врло брзо готов, јер је остало још неких 75 километара до завршетка радова“, рекао је Беспаљко.
У оваквој ситуацији Русија има јаку преговарачку позицију, јер иако је Москви потребан транзит кроз Украјину, он је за Европу далеко важнији. Украјина је рушила све преговоре и због тога ће морати да сноси последице због лошег имиџа и репутације.
Према његовим речима, услове које је поставила Русија су били веома привлачни, са чиме би могла да се сагласи било која земља у Европи. Попуст од 20 процената који је Москва предложила, показао је да је руска страна спремна на уступке и преговоре, али да Украјина није. Чак и у случају да дође до недозвољеног узимања гаса из резерви које се налазе у Украјини, кривицу ће због мањка гаса у Европи сносити Кијев.
Економски значај транзита руског гаса за Украјину
Игор Диденко, члан Међународног савеза економиста, примећује да се у последње време економске позиције Русије и Украјине приближавају и да стране налазе могућност за компромис око оних тачака око којих је раније било тешко да се договоре. Експерт ово тумачи као резултат смене политичког руководства у Кијеву и чињеницу да је нови украјински председник Зеленски спреман да кроз компромис дође до решења. Осим тога, транзит гаса је изузетно важан за украјинску економију и привреду.
„Украјина добија додатни приход од транзита руског гаса и то је увек било значајно за њену економију. У међународној економији изузетно су важни ефективни привредни односи и њихово урушавање, нарочито између суседних братских земаља није добро, али веза почиње постепено да се успоставља“, рекао је Диденко.
Привремени компромис и борба за америчке интересе
Владислав Гињко, професор на Руској академији за националну економију и јавну управу, верује да је реч о привременом компромису и да је тешко да дугорочни споразум може у овом тренутку бити постигнут. Он истиче да је транзит кроз Украјину дужи и скупљи, али да су Европљани навикли да добијају гас овом трасом. Осим тога, Русија схвата значај транзита за украјински народ, јер добар део новца од транзита иде обичним Украјинцима кроз социјалне исплате. Енергетика је уско повезана са политиком, зато не треба занемарити ни ову димензију.
„Реч је о политички обојеној ситуацији. Амерички произвођачи течног гаса врше притисак на амерички естаблишмент и Трампа да што пре потпише закон о санкцијама против ’Северног тока‘. Они нису задовољни ни ’Северним током‘, ни транзитом гаса кроз Украјину, већ желе да Русија уопште не доставља гас Европи“, рекао је Гињко.
Немачку ужасно нервира ситуација у којој је приморана да игнорише интересе сопствене земље и лобира за амерички течни гас. Жеље Американаца су нереалне и зато они губе Европу у стратешком смислу. Све ово може довести до приближавања ЕУ и Русије, нарочито након договора са Украјином, јер се повећава енергетска безбедност Eвропе, сматрају руски експерти.
