Да ли је женски скелет пронађен на Светој гори припадао познатој Српкињи

Вест да су амерички археолози на Светој гори, која је још од 9. века била недоступна за жене, на територији манастира Пантократор открили женски скелет шокирала је православни свет.

Информација је најпре узета са резервом, али када је дефинитвно потврђено да је реч о костима жене, почеле су да се развијају бројне теорије о томе ко би то могао да буде...

Једна од верзија је да је реч о Јелени Страцимировић Немањић — супрузи цара Душана Силног. Због историјских података да је она неко време провела на Светој Гори, нагађа се да кости које су пронађене могу бити њене јер је на основу начина на који је сахрањена јасно да се ради о важној личности која потиче из утицајне породице.

Царица Јелена је зиму 1347/1348. године провела на Светој Гори. Тако је Јелена ушла у историју као прва жена која је ногом крочила на Свету Гору. Записи сведоче о томе да је све време ношена у носиљци како не би дотакла свету земљу. У носиљци је јела, спавала, вршила нужду... Она је дошла на Свету Гору због епидемије куге која је између 1347. и 1354. године покосила Европу. Управо на овим историјским подацима се заснива теорија да кости које су недавно пронађене могу бити њене.

Female bones discovered in strictly male monastic community of Mount Athos https://t.co/TsXVUrbkMu pic.twitter.com/JYNnhZZQRu

— Greekcitytimes (@greekcitytimes) December 17, 2019

​Јелена је била ћерка деспота Страцимира и Кераце Петрице, рођена око 1310. године. Њен брат, Јован Александар, постао је бугарски цар 1331. године, после државног удара у ком су са власти збачени Душанова тетка Ана Неда и њен син Јован Стефан, преноси „Курир“.

Они су постављени на власт у склопу мировног уговора, који су Србија и Бугарска склопиле после битке код Велбужда, у којој је погинуо бугарски цар Михајло III Шишман. Исте године и Душан је извршио државни удар и збацио са власти свог оца, Стефана Дечанског.

Двојица владара су склопила споразум који је потврђен Јеленином удајом за Душана, на Ускрс, 19. априла 1332. године, а односи између две државе су остали добри до краја Душановог живота. Године 1336. долази до погоршавања односа између Душана и Јелене. Они нису имали деце, па је Душан намеравао да се разведе. Преговарао је са аустријским војводом Отоном да се за Душана уда његова братаница, ћерка немачког краља Фридриха Лепог. Јелена је, када је сазнала за ове планове, „пожурила“ да роди сина. Тако је крајем 1336. или почетком 1337. године рођен Урош.

Фреска Цара Душана са породицом

CC0 / vikipedija /

Рођење Уроша нагло је увећало Јеленин углед на српском двору. Од 1336. године Јелена има велики утицај на свога мужа. О њеном утицају сведочи и то што је један од најмоћнијих властелина Душановог царства, Јован Комнин Асен, био њен брат.

Асен, брат Јелене и бугарског цара Јована Александра, носио је титулу деспота. По рангу, Асен је био изнад деспота Симеона Синише Немањића, полубрата цара Душана.

После смрти цара Душана 1355. године, Јелена се закалуђерила као монахиња Јелисавета и са сином је завршила градњу манастира Матечје код Куманова.